Нижа цена преча од квалитета

Поједина економска предвиђања указивала су да ће криза срезати зараду трговаца, али најновији резултати пословања трговинских ланаца то демантују.

Статистика показује пад потрошње од око девет одсто, али када се тај проценат разложи на конкретне артикле изгледа нешто другачије. Потрошачи се одричу непотребних производа, а продаја хране се увећава. Према подацима „Делта максија”, промет основних животних намирница у објектима овог трговинског ланца увећан је осам одсто од почетка године. У истом периоду продаја хлеба и пецива порасла је 11 одсто, а меса и деликатеса чак 15 одсто. Истовремено, продаја текстила опала је осам, а електронике чак 20 одсто.

Осим тога, криза није умањила ни количину новца коју купци остављају на каси. Продавци тврде да се висина просечног рачуна није променила и да се сада у корпи за исто пара нађе више јефтинијих артикала. Поставља се онда питање да ли то значи да су потрошачи зарад нижих цена жртвовали квалитет, односно да ли се куповином јефтинијих производа одричу бољих које су до тада пазарили.

Оваква промена навика највидљивија је код основних животних намирница. Све чешће се купују мало познати домаћи или увозни, али јефтинији производи. Уколико штеди новац у новчанику, добро је и непознато македонско или молдавско сунцокретово уље. Куповина литарског паковања шампона од брезе, упола јефтинијег од увозног од 250 милилитара, такође је добар рецепт за уштеду.

– Потрошачи жртвују квалитет зарад ниже цене. Ако, на пример, уместо сто грама печенице све чешће за исту своту новца пазаре пола килограма паризера, јасно је да се на уштрб квалитета одлучују за јефтиније производе – објашњава Милена Радуловић из трговинског предузећа „Јабука”.

Економисти ову појаву сматрају сиротињским ефектом. Ако неко за исто новца купује више артикала него раније, јасно је да му је квалитет у другом плану, недавно је објаснио Александар Стевановић из Центра за слободно тржиште.

Ставове наших саговорника потврђује и податак да је од почетка године у кинеским продавницама и тржним центрима продаја гардеробе порасла чак 30 одсто, док је у истом периоду у бутицима опала у просеку 14 одсто.

Јакна са далеког истока за 1.000 или 2.000 динара, повољна месна прерађевина или прашак за веш без мирисног омекшивача омогућавају да се лакше прегура криза.

Неизоставни део приче о променама навика потрошача и уштедама су и све популарније приватне робне марке. Паковање кечапа двадесетак динара јефтиније од кечапа познате марке или кеса чипса за коју треба издвојити пет-шест динара мање, добра су уштеда. И док има оних који због ниже цене сумњају у квалитет таквих производа, трговци поручују да се куповином њихових робних марки штеди једино на новцу. Реч је, кажу, о пракси која се одавно одомаћила код европских потрошача. То поткрепљују незваничним проценама да ови артикли чине око четири одсто понуде у нашим супермаркетима, док је у земљама попут Француске, Немачке и Аустрије то учешће веће од 30 одсто.