Медијски статус писане речи

У времену када слика говори више од речи, а књиге се све мање читају, каква улогу и одговорност у томе сносе медији? – једно је од питања покренутих на јучерашњој трибини „Медијски статус књиге”, која је одржана на 54. београдском сајму књига. О овој теми  су говорили Александар Гаталица, писац и музички критичар, Јасмина Врбавац, књижевни критичар и новинар Културне рубрике РТС, и Анђелка Цвијић, уредница Културне рубрике „Политике”.

– Представљање књига у телевизијском програму је веома проблематично јер су књига и телевизија диспаратни медији. Приказујући сликом оно што је сликом „неприказиво”, ризикујемо да покажемо само један њен аспект. Додатни проблем је познато телевизијско време, најчешће ограничено на три минута по прилогу, колико гледаочева пажња може на њему да се задржи – рекла је Јасмина Врбавац.

У новинама је нешто, пак, другачија ситуација, сматра Анђелка Цвијић, која је нагласила да у штампаним медијима књиге могу да добију простор и за кратак приказ, потом за разговор са писцем, а касније и за вредновање путем књижевне критике. Ту је, како је додала, и Културни додатак који представља ширу надоградњу дневне стране.

Александар Гаталица се осврнуо на проблематику књижевне критике, запитавши се да ли је сукоб интереса уколико (а то је све чешћа пракса), међу књижевним критичарима расте број писаца.

– Критичар мора да буде дистанциран од личности о којој пише, а уколико пише о књизи колеге ту мора постојати одређени вишак субјективитета. Критика треба да буде сажета и да садржи јасни критичарев став, јер свако изврдавање става читаоци врло брзо препознају – објаснила је је Анђелка Цвијић, на шта се надовезао Гаталица рекавши да се, док је писао музичку критику, посвађао са скоро већином, тачније две трећине, музичара о којима је писао.

На питање да ли телевизија и штампа исплаћују редовно хонораре људима који учествују у емисијама, или пишу за новине, Јасмина Врбавац је одговорила да јавни сервис у рубрици Култура нема хонорарне сараднике, и да сви људи од струке који говоре о култури чине то на добровољној бази, док је Анђелка Цвијић додала да се хонорари у новинама исплаћују углавном у ратама.