Тајкуни у трци за ИМТ

Двојица српских тајкуна – Филип Цептер и Горан Новаковић водили су пре два дана узбудљиву трку за власничким листом над баснословно скупим земљиштем и руинираним халама новобеоградске фабрике трактора ИМТ.

Хале Индустрије машина и трактора у Новом Београду и јуче су зврјале празне. Капије се отварају у понедељак. Запослени су још на празновању, не зато што им се то осладило, већ зато што посла и нема превише. Како би га и било када ИМТ годишње произведе тек око 500 трактора, што је тек неколико процената резултата из најбољег, социјалистичког периода.

Отуда се јуче није могло дознати како радници коментаришу то што су најзад, из другог пута односно тендера, добили новог газду. И то познатог бизнисмена Филипа Цептера који ће заједно са словеначким партнером „Сип стројном индустријом”, која је из њихове бранше, за ову фабрику платити 131 милион евра, укупно за цену и инвестиције.

Нема, разумљиво, коментара ни на сасвим извесно пресељење ове производње на другу локацију. Јер, где то има да се трактори праве на неколико километара од центра престонице и стотинак метара од шопинг молова и луксузних пословних зграда.

Новог газду, који је као и његови конкуренти, безусловно прихватио све обавезе из социјалног програма, дочекаће 1.100 радника. Иако се на први поглед чини да их је премного, ваља подсетити да их је пре пет година било више од 5.000, а да је смањење резултат три социјална програма. Нови газда се обавезао да у првој години неће бити отпуштања, нити смањења зарада.

Слободан Петровић, директор ИМТ-а, није јуче желео да коментарише спекулације о пресељењу производње на нову адресу, уз ограду да то зависи од новог власника. По његовим речима, ИМТ има будућност, јер је, уз ИМР, једина фабрика трактора од Турске до Аустрије и на север до Молдавије. Он очекује да ће фирма тек за шест месеци знати на чему је.

– ИМТ је добар бренд. Некада смо продавали у 80 земаља света и сви ти трактори још раде. Лаки су за одржавање, механичари се лако обуче и, наравно, јефтинији су од конкуренције. Недавно смо направили трактор по ЕУ стандардима, што значи да можемо да извозимо на то тржиште, па самим тим и у цео свет – каже Петровић.

Ова фабрика је, иначе, већ 13 година у блокади, због тога не може да добије кредите од банака, па су производњу искључиво одржавали од аванса купаца. „Никога нисмо преварили, сви су добили тракторе, можда су само чекали који дан дуже.” У новије време ИМТ извози углавном у бивше ју-републике, а било је извоза и једног већег контингента за Алжир.

Ј. Рабреновић

-----------------------------------------------------------

Све куповине Филипа Цептера

Незванично је пазарио на десетине српских предузећа, иако се никада званично није појављивао као купац

Филип Цептер, један од 20 најбогатијих људи у југоисточној Европи, чије богатство пољски магазин „Впрост” процењује на 4,4 милијарде долара, ускоро ће свом пословном царству придодати и београдску Индустрију машина и трактора – ИМТ и њених 35 хектара земљишта на одличној новобеоградској локацији. И то по цени од 131 милион евра, колико је његова швајцарска фирма „Хоум, арт енд сервисис” заједно понудила за цену и инвестиције.

Цептер је, незванично, пазарио на десетине српских предузећа, иако се никада званично није појављивао као купац. Једна од његових последњих и звучних куповина била је за „Центротекстил”, који је, опет преко фирме „Хоум, арт енд сервисис”, платио 18,9 милиона евра. Иста фирма била је заинтересована и за ИМР, као и за предузеће „Рубин” из Крушевца, али на крају није поднела понуду за куповину тих предузећа.

Као заступник „Хоум, арт енд сервисиса”, као регистровано овлашћено лице, углавном се појављивао Мирко Рашић, који има једну од директорских функција у систему „Цептер интернешенел”. Рашић је тако постао већински власник предузећа „Импрегнација” из Ћићевца, „Југометала” и „Културе” из Београда, „Метеора” из Суботице...

Иначе, Цептер је и те како искористио у приватизацији дату погодност физичким лицима да купљено предузеће плати на шест годишњих рата. Јер, нека предузећа за Цептера су купиле Љубица Јовичић и Весна Гашић, које су такође на његовом платном списку. И то „Југоцентар” (некадашњи објекат старог Меркатора), краљевачки „Стотекс”, „Југофонд”, „Агроопрему”. Неке од ових фирми готово да су угашене.

Филип Цептер је јавно признао да је купац једино Бродоградилишта „Београд”. Ту фирму, у чијем је власништву 44.000 квадратних метара пословних објеката, купио је из стечаја за 13 милиона евра. Тренутно као закупац у овој фирми послује холандска фирма „Вахали”.

Цептер је био заинтересован и за Фабрику шећера из Зрењанина. Преко своје фирме „УБА холдинг” понудио је један евро за капитал и инвестиције у висини од 5,7 милиона евра, али је, на крају, овај тендер проглашен неуспелим и фабрика је отишла у стечај.

Овај бизнисмен је власник компаније „Цептер интернешенел” са седиштем у Швајцарској. Компанија производи светски познато луксузно посуђе „цептер” у фабрикама у Швајцарској, Немачкој, Италији и Пољској. У Србији се Цептер бавио финансијама и осигурањем. Поседовао је „Цептер банку”, која је касније продата мађарској ОТП банци, и „Цептер осигурање” које је продато аустријској осигуравајућој кући „Уника”.

Власник је и недељника „Европа”.

Ј. Р.

-----------------------------------------------------------

Шеику измакао трактор

Бивши министар енергетике Горан Новаковић, један од водећих градитеља ексклузивних станова на Дедињу и сувласник „Змаја”, изгубио битку за ИМТ

Достављањем тендерске понуде за куповину београдског ИМТ-а, у јавности се стекао утисак да је бивши министар енергетике у првој демократској влади Србије, Горан Новаковић, на српску економску сцену закуцао на велика врата. То, међутим, није тачно. Иако се на мобилни телефон углавном јавља из Лондона, посао ради у Београду одакле практично није ни одлазио.

Његов инвестициони фонд Меридијан група већ годинама је један од главних играча на београдском тржишту новоизграђених станова. Специјалност су му ексклузивне локације и луксузни станови. Пре две године је под Горановим будним оком никло насеље Панорама на падинама испод Белог двора.

У међувремену је постао и један од власника Фабрике комбајна „Змај”, а спекулисало се да је пре три године део НИС-а који се бави течним нафтним гасом (ТНГ), управо „намерио” за себе. Не крије да му посао са енергентима добро иде, али је уносни ТНГ оставио за нека друга времена.

Једно време био је и чест гост на Копаонику, где је, опет, снимао хотел „Атлас” у намери да га купи, али је и од тога дигао руке. 

Да се пре два дана на тендеру за ИМТ „отворио” за десетак милиона евра више (понудио је укупно 122 милиона евра) Филип Цептер би данас чежњиво гледао на 35 хектара изгубљене новобеоградске земље. Овако, Горану не преостаје ништа друго него да поново учествује на некој од аукција, где ће уз мало среће и бољу процену вредности градског грађевинског земљишта, највероватније и победити.

У природи је Горана Новаковића да се дуго не задржава на једном месту. То је потврдио и својим експресним напуштањем Ђинђићеве владе, после жучне расправе са тадашњим шефом Бироа за комуникације Владимиром – Бебом Поповићем. Остало је недоречено да ли је заиста Новаковић и физички напао Бебу Поповића на седници владе, после чега је, прича се, шеф Бироа за комуникације купио нову кошуљу.

Јавност не треба да се изненади ако се Горан ускоро појави и у некој спољној трговини, градњи спа-центара... Иако никада јавно није хтео да обелодањује детаље око инцидента са Бебом, као ни да потврди да ли је баш због тога морао да напусти врућу фотељу министра енергетике, тврди да је поднео оставку према ранијем договору са тадашњим премијером Зораном Ђинђићем, јер је ионако обећао да ће дужност министра прихватити само на период од годину дана.

Захваљујући својим бројним пословним аранжманима, мање је познато да је Новаковић један од највећих донатора Српске православне цркве. И данас има одличне односе с новинарима и редовно им честита Нову годину, што, рецимо, није манир његовог кума Војина Лазаревића.

Ј. П.