Толстој, Достојевски, секире, молитве...

Однашег дописника из Москве

Сваког октобра, готово у исти дан, већ пет година, појављује се нови роман Виктора Пељевина. Традиционално, око тога се ствара атмосфера тајанствености, ишчекивања, изненађења. Аутор обично приређује необичне презентације на којима се може видети све – осим самог писца. Прошлогодишњи „П-5” пуштен је у продају тачно у поноћ, на презентацији су били бројни љубитељи његове књижевности, неколико беспрекорних хостеса које су продавале роман с његовим потписом, тврдећи да је он (потпис) аутентичан. Присутни су се, међутим, питали да ли је сам Пељевин аутентичан јер постоји и веровање да је његово име само псеудоним за групу аутора. Наравно, његова недоступност је одличан, добро разрађени маркетиншки поступак. Данас четрдесетседмогодишњи Виктор Пељевин са својим издавачем комуницира преко Интернетаи рачуна у банци на који, тврди се, за сваки роман стиже аванс од сто долара по страници, и петнаест посто добити од продаје. Живи, према не баш поузданим информацијама, негде у Непалу или Бутану, или – у Москви. Интервјуе готово да и не даје,мада постоје два ТВснимка с њим – један је направљен у Америци, други у Француској. Неколико фотографија, обавезно с тамним наочарима. Штампаних интервјуа има нешто више, али су и они направљени преко Интернета.

Његове књиге се не рекламирају, ништа се не дешава све док се не појаве, рекло би се – ниоткуд. Тако је било и овог октобра, а изненађење је било то што – изненађења није било.  Новине су дан раније објавиле да сутра почиње продаја новог романа Виктора Пељевина под насловом „т“ (малим словом), књига је стављена у излоге књижара, и увече су већ резимирани резултати продаје – књижара „Москва“ – 208 комада. „Библиоглобус“ –145,  „Дом књиге“ – 104. Укупно, само у Москви, око хиљаду. Све у свему, није лоше, али, поређења ради – раније је продавано и по две–три хиљаде првог дана.           

Критичари су, изгледа, сву ноћ читали књигу, јер су се већ сутрадан појавиле критике у свим медијима, прилично усаглашене  – „на почетку досадно, потом апсурдно, па запетљано и смешно“. И главно у чему се сви слажу – постмодернизам није умро и неће док је жив Пељевин! Запажа се да је прошли роман у наслову имао два слова, боље рећи слово и број (П-5), да овај има само једно, па се очекује да ће следећи бити потпуно без наслова.

Главни јунак новог романа је гроф Т.из Јасне пољане, вегетаријанац, мистични авантуриста, мајстор источног спорта који се зове „несупротстављање злу насиљем“. Јасно је да је реч о Лаву Толстоју кога аутор „шаље“ у пустињу Оптину (манастир у Калушкој области у који се иде на ходочашће) „да се покаје и помири са Црквом“. Њега прати, није баш јасно зашто, агент службе безбедности Кнопф.

Али то је сувише поједностављено речено, јер гроф Т.и није Толстој, већ литерарна личност коју је измислио писац Аријел Едмундович Брахман, а заправо представља Толстојев „живот после смрти“. Он је подвргнут страшној казни каквој се подвргавају сви писци кад умру јер је посао писца страшан грех, зато што стварајући своје ликове он копира Бога. Зато после смрти писци постају књижевни ликови и понашају се према замисли свог писца.

 Брахман није једнини који пише роман о грофу Т. Он је руководилац групе писаца од којих сваки одговара за једну епизоду романа (алузија на „литерарне робове“ који пишу уместо познатих писаца бестселера што објављују по роман или два месечно). „Робови“ не претендују на награду „Велика гњида“ (алузија на престижну награду „Велика књига“), али зарађују за живот .

У роману се појављује и „прави“ Толстој који гази по лешевима и Достојевски који краде мртве душе и сиса им крв. Ту су и Сорокин, Березовски, Горки, Конфучије...  Помиње се криза православља, будизма, јудаизма, паганства, окрвављени лешеви...И још –секс на запрежним колима, греси, молитве, коњи који говоре, чекисти, сељаци, даме с камелијама...

Пељевин својим езоповским језиком описује данашњу Русију онако како је он види.

„Каламбур уместо књижевности, какофонија уместо прозе“, написаће критичар Јевгеније Лесин. И додаје – треба га обавезно прочитати.  А сам писац уз свој роман даје објашњење: „’Т’је нови роман писца у чијој епоси су народу служили Брежњев, Горбачов, Путин.“

Почетни тираж – 150.000 примерака.