Дигресија

Свака част Хрватима, ставили су Србина у Владу.

А пре две године Срби, сведоци злочина над српским цивилима из Осијека, за које је оптужен Бранимир Главаш, нису смели да оду у Загреб да дају изјаву о ономе што су преживели и видели током 1991. и 1992. године у том хрватском граду. Сведочења Главашевих жртава морала су да буду узета у Београду зато што им понуђено минимално обезбеђење није гарантовало безбедност у Хрватској док је Главаш на слободи. Јер, док је Главаш био на слободи од сведочења су одустали сви сведоци српске националности из тог града осим њих четворо.  

Тада сам причала са једним од то четворо сведока. Главашеву жртву, а некадашњу дописницу „Политике” из Осијека Снежану Берић сигурне смрти спасао је један припадник тадашње тајне службе који ју је, кријући од Главаша, пустио да побегне из Осијека. Његово име никада никоме није рекла, претпостављате зашто, Главаш је био на слободи и, кажу, „јак ко земља” у Осијеку.

А Главаша је поново срела 1993. године. Стала је пред њега а он јој је, како ми је причала, само рекао:„Видим, живи сте”.

Она је онда отворила свој капут и одвратила му: „Види, све је зарасло”.

Па, не баш све, рекла бих.

Њена изјава, уз сведочење кључног, заштићеног, сведока Крунослава Фехира (кога су, такође, теретили за злочине над српским цивилима у Осијеку) била је пресудна за укидање имунитета саборском заступнику Бранимиру Главашу. Та сведочења омогућила су и покретање истраге.

Чули су њено сведочење и хашки истражитељи, али су, чинило се, мислили исто што и Главаш када су га питали о томе. „У Хагу са подручја Осијека треба завршити онај ко је командовао да се гранатира град у којем је погинуло 1.000 људи. То су радили ваши сународњаци”, поручивао је Главаш и још објашњавао да „што се тиче убистава Срба у Осијеку, ту нема посла за Хаг, јер се није радило о организованом злочину”.

Главаш је ослобођен из притвора само две године од овог мог разговора са Снежаном. Изабран је за саборског заступника са имунитетом. Имунитет му је потрајао таман толико да се докопа слободе. Замало да му обезбеди и укидање процеса, али комисија која је о томе одлучивала одолела је притиску да се Главашу заборави процес за убиства Срба, за шта су се залагали чак и његови политички опоненти. Тужилаштво јадикује већ данима да ће имати муке са сведоцима, јер ће слободни Главаш имати времена да их „припрема”.

Невладине организације су се побуниле због утицаја политике на правосуђе, ЕУ је упозорила Хрватску да мора да поштује процедуру и да Главашев случај третира као сваки други.

А „непознати грађевинари” порушили су скоро до темеља (више нису стигли јер их је зауставила забрана суда) кућу у Осијеку, која се третира као место злочина у случају „Селотејп”. У порушеној кући су мучени српски цивили и из ње одвођени на обале Драве где су ликвидирани.

Сад тамо нагађају да ли се све то догодило случајно.

Него, што сам све ово почела да причам?