Digresija

Svaka čast Hrvatima, stavili su Srbina u Vladu.

A pre dve godine Srbi, svedoci zločina nad srpskim civilima iz Osijeka, za koje je optužen Branimir Glavaš, nisu smeli da odu u Zagreb da daju izjavu o onome što su preživeli i videli tokom 1991. i 1992. godine u tom hrvatskom gradu. Svedočenja Glavaševih žrtava morala su da budu uzeta u Beogradu zato što im ponuđeno minimalno obezbeđenje nije garantovalo bezbednost u Hrvatskoj dok je Glavaš na slobodi. Jer, dok je Glavaš bio na slobodi od svedočenja su odustali svi svedoci srpske nacionalnosti iz tog grada osim njih četvoro.  

Tada sam pričala sa jednim od to četvoro svedoka. Glavaševu žrtvu, a nekadašnju dopisnicu „Politike” iz Osijeka Snežanu Berić sigurne smrti spasao je jedan pripadnik tadašnje tajne službe koji ju je, krijući od Glavaša, pustio da pobegne iz Osijeka. Njegovo ime nikada nikome nije rekla, pretpostavljate zašto, Glavaš je bio na slobodi i, kažu, „jak ko zemlja” u Osijeku.

A Glavaša je ponovo srela 1993. godine. Stala je pred njega a on joj je, kako mi je pričala, samo rekao:„Vidim, živi ste”.

Ona je onda otvorila svoj kaput i odvratila mu: „Vidi, sve je zaraslo”.

Pa, ne baš sve, rekla bih.

Njena izjava, uz svedočenje ključnog, zaštićenog, svedoka Krunoslava Fehira (koga su, takođe, teretili za zločine nad srpskim civilima u Osijeku) bila je presudna za ukidanje imuniteta saborskom zastupniku Branimiru Glavašu. Ta svedočenja omogućila su i pokretanje istrage.

Čuli su njeno svedočenje i haški istražitelji, ali su, činilo se, mislili isto što i Glavaš kada su ga pitali o tome. „U Hagu sa područja Osijeka treba završiti onaj ko je komandovao da se granatira grad u kojem je poginulo 1.000 ljudi. To su radili vaši sunarodnjaci”, poručivao je Glavaš i još objašnjavao da „što se tiče ubistava Srba u Osijeku, tu nema posla za Hag, jer se nije radilo o organizovanom zločinu”.

Glavaš je oslobođen iz pritvora samo dve godine od ovog mog razgovora sa Snežanom. Izabran je za saborskog zastupnika sa imunitetom. Imunitet mu je potrajao taman toliko da se dokopa slobode. Zamalo da mu obezbedi i ukidanje procesa, ali komisija koja je o tome odlučivala odolela je pritisku da se Glavašu zaboravi proces za ubistva Srba, za šta su se zalagali čak i njegovi politički oponenti. Tužilaštvo jadikuje već danima da će imati muke sa svedocima, jer će slobodni Glavaš imati vremena da ih „priprema”.

Nevladine organizacije su se pobunile zbog uticaja politike na pravosuđe, EU je upozorila Hrvatsku da mora da poštuje proceduru i da Glavašev slučaj tretira kao svaki drugi.

A „nepoznati građevinari” porušili su skoro do temelja (više nisu stigli jer ih je zaustavila zabrana suda) kuću u Osijeku, koja se tretira kao mesto zločina u slučaju „Selotejp”. U porušenoj kući su mučeni srpski civili i iz nje odvođeni na obale Drave gde su likvidirani.

Sad tamo nagađaju da li se sve to dogodilo slučajno.

Nego, što sam sve ovo počela da pričam?