Хотелски смештај за псе и мачке луталице

Крагујевац – Регионално прихватилиште за уличне псе и мачке у крагујевачкој „Зоохигијени“, која послује у оквиру ЈКП „Чистоћа“, ускоро ће моћи да збрине око 400 луталица и скитница, које ће, осим у кавезима, бити смештене у зиданим боксовима, направљеним по највишим европским стандардима за чување животиња. Када 10. новембра буду завршени радови, капацитети крагујевачког прихватилишта за псе и мачке биће проширени са 45 на 200 квадратних метара, а температура у новим боксовима, и у време највећих мразева, неће се спуштати испод 12 степени.

– Биће то најсавременије прихватилиште за луталице и скитнице у централној Србији, налик на она која постоје у највећим европским градовима – каже у изјави за „Политику“ директор „Чистоће“ Драгољуб Грујовић.

Радове на изградњи зиданих боксова финансирало је Министарство животне средине и просторног планирања, које је за проширење капацитета крагујевачког прихватилишта за животиње издвојило 5,3 милиона динара.

Директор „Чистоће“ Грујовић каже да је „Зоохигијена“ склопила уговор са ветеринарским станицама о стерилизацији уличних паса и мачака, док је са Факултетом ветерине у Београду направљен споразум о обуци студената.

– Прихватилиште располаже са две хируршке сале и ово је једино место у Србији за обуку студената ветерине за најсложеније операције. „Зоохигијена“ је уједно и члан Светског ветеринарског савеза са седиштем у Лондону – наводи Грујовић.

За чување и исхрану животиња крагујевачка управа сваког месеца издваја око пола милиона динара, а шест околних општина је, према Грујовићевим речима, већ дало сагласност да се делокруг активности „Зоохигијене“ прошири и на њихове територије.

– Надлежни у крагујевачкој управи су уочили да је много јефтиније хватати и стерилисати псе, него издвајати новац за одштету лицима која су повређена у нападу луталица. У буџету града и сада постоје средства за одштету, али су она данас много мања него пре пет година. Тада смо на улицама имали готово 7.000 луталица, а сада не више од 2.000 – напомиње Грујовић.

Директор „Чистоће“ каже да је све више Крагујевчана који су спремни да удоме луталице и скитнице у свом дому, те да из прихватилишта „Зоохигијене“ сваког месеца четрдесетак паса и мачака добије свог власника.

– Имамо организоване посете деце из обданишта, која неретко успевају да измоле своје родитеље за куцу или мацу. Истовремено, у делу прихватилишта који зовемо „хотелски смештај“ власници могу да оставе своје љубимце када не могу да их поведу са собом на пут или на годишњи одмор. Још увек немамо услова за чување такмичарских паса, али то је следећа фаза у развоју „Зоохигијене“ –  каже Грујовић.

Стерилизација луталица и скитница обавља се тек по истеку месец дана од тренутка када су ухваћене на улици. Толико се, каже Грујовић, чека на реакцију власника, уколико он постоји. После обављене стерилизације, животиње се враћају на улицу, али са додатком у виду „чипа“ или „минђуше“. На овим уређајима су записани сви подаци о животињи, али и о несавесном власнику, коме се, како каже наш саговорник, десило да по други пут занемари кућног љубимца. Казна за заборавне власнике, који инсистирају на преузимању пса или мачке, износи 2.000 динара.