Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дугови премашили вредност „Магнохрома”

Дугови премашили вредност „Магнохрома”
Упркос доласку зиме, ни у „Магнохромовом” погону за производњу ТА пећи нема много посла (Фото М. Дугалић)

Краљево – Иако се у оба погона фабрике ватросталних и електротермичких производа „Магнохром“ производња како-тако одржава, сенка катанца се опасно надвила над овим некада моћним и успешним краљевачким предузећем. Око 360 радника у ватросталном делу фабрике за познатог купца прерађује отпад од 2.000 тона опека, а производи се и одређена количина наручених термоакумулационих пећи, све то скупа је посао само до средине новембра. Шта ће бити после, не зна ни Драгомир Мајсторовић, заступник државног капитала у „Магнохрому“, који је од краја 2007. у надлежности Акцијског фонда, након што је раскинут купопродајни уговор са британском компанијом „Глобал стил“.

Да невоља буде већа, тај краткотрајни власник краљевачког предузећа не само да није испунио уговорне инвестиционе обавезе, већ је и увећао дуговања „Магнохрома“ и за собом оставио прилично опустошене погоне. Примера ради, дуг само једној банци, по основу узетог кредита, износи око четири милиона евра. Неисплаћена су остала и бројна дуговања пословним партерима, а и радницима.

Држава је пре и после раскида купопродајног уговора са „Глобал стилом“ овде куповала социјални мир, радници су одлазили уз скромне отпремнине, чак знатан број њих и уз договор да у догледно време не подижу тужбе како би судским путем дошли до зарада које им нису исплаћене. У међувремену, и они су се предомислили, тако да сада почињу да пристижу извршна судска решења на основу којих је „Магнохром“ дужан 556 милиона динара за плате 2.825 бивших радника. Кад се све сабере, предузеће дугује 3,3 милијарде, а вредност капитала и потраживања износе 2,5 милијарде динара.

Стога помало црнохуморно звучи тврдња садашњег руководства да је фабрика још од јула спремна за нову тендерску продају. Но, сурова истина је да се потенцијалном купцу нешто боље не може понудити.

– Инсистирамо на што бржем објављивању новог тендера, јер је чињеница да се не улаже у технологију, нове програме и тржиште много погубнија од нагомиланих дугова – каже за „Политику“ Драгомир Мајсторовић.

Као један од могућих купаца „Магнохрома“ помиње се београдска фирма „Бомекс“, која годинама пословно сарађује са „Магнохромом“ и која је била другопласирана на тендеру на којем је победио „Глобал стил“. На име неисплаћених дуговања, „Бомекс“ већ поседује машине и опрему у „Магнохромовој“ фабрици смолом и тером везаних опека. Но, сада Милан Бјелић, власник „Бомекса“, за „Политику“ каже:

– На путу смо да решимо и питање објекта и том погону и да, уз улагање од око пет милиона евра, производњу подигнемо на ниво од око 15.000 тона опека – истиче за наш лист Бјелић, уз ограду да о судбини остатка „Магнохрома“ не може ништа прецизније да каже.

– После неуспелог учешћа на првом тендеру за краљевачко предузеће, „Бомекс“ је у Турској купио фабрику за производњу ватросталне сировине и још једну фабрику у Македонији за финалну производњу ватросталног материјала. У те две фирме смо уложили око 25 милиона евра. Наравно да је било боље да смо инвестирали у Краљеву, али о томе је сада илузорно говорити. Сада, без детаљне анализе и без озбиљних преговора са државом, не могу да донесем било какву одлуку, макар да нам се остатак фабрике ватросталних опека нуди и за један евро. Према мојој рачуници, да би се достигла производња од 70.000 тона опека, у „Магнохром“ би морало да се уложи близу 20 милиона евра да бисмо достигли производњу од око 70.000 тона опека. Ипак, наде има, познато ми је да је за „Магнохромову“ фабрику електротермичких производа заинтересован власник македонске фабрике „Леов“, која је иначе дугогодишњи пословни партнер „Бомекса“ – открива Милан Бјелић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.