Афрички бојкот преговора о клими

Обећања развијеног света да ће смањити емисије штетних гасова нису довољно амбициозна – по оцени афричких земаља. Оне су јуче у Барселони направиле јединствени фронт и бојкотовале низ састанака који су у таквој ситуацији морали да буду отказани.

Главни јужноафрички преговарач Алфред Вилс изнео је замерку да се у досадашњим разговорима о спречавању климатских промена превише околиша, а да се суштина занемарује. Африка инсистира да се најпре оствари напредак у ограничењу емисија угљен-диоксида пре него што се пређе на било шта друго.

Континент који очекује најтеже последице глобалног загревања, а најмање је допринео садашњем стању, сматра да богате нације не чине довољно да спрече климатске промене.

„Једино су Норвешка и Јапан изашли са обећањима у складу са оним што захтева наука. Сви остали су заказали”, рекао је Вилс за Блумберг.

Јапан је обећао да ће смањити емисије гасова са ефектом стаклене баште за 25 одсто до 2020, а  Норвешка за 40 одсто. ЕУ је зацртала да ће у истом периоду редуковати емисије за 20 процената, а ако буде постигнут глобални споразум и за целих 30 одсто.

Због афричког протеста који су предводиле Етиопија, Алжир и Гамбија отказан је низ састанака у вези са Кјото протоколом, али су на другом колосеку настављени преговори других земаља, укључујући САД, пренео је Ројтерс.

Петодневна конференција у Барселони последња је рунда преговора уочи децембарског скупа УН у Копенхагену. Сада је сасвим извесно да неће бити постигнут правно обавезујући споразум који би заменио Кјото протокол, али генерални секретар УН Бан Ки Мун каже да „нема плана Бе и да не треба спуштати летвицу”.

Бан је јуче у Лондону после састанка са Гордоном Брауном изјавио да ће се у Копенхагену, уместо прецизно одређених циљева за смањење штетних емисија, вероватно постићи договор у начелу као основ за даље преговоре.

Протокол из Кјота из 1997. обавезује све индустријализоване нације изузев САД, које су документ одбациле као штетан за привреду, да смање емисије до 2012. за пет одсто у односу на ниво из 1990. године, али се не односи на земље у развоју.

Кључна ставка новог глобалног договора биће новчана помоћ за сиромашне, а то је уједно и једна од већих тачака раздора. За сада је извесна једино понуда ЕУ, договорена прошле седмице, да ће годишње издвајати сто милијарди долара за помоћ сиромашним земљама за прелазак на глобалне технологије и борбу са последицама глобалног загревања.

Бан Ки Мун је јуче рекао да ће тај износ морати да се повећа.

Нови споразум утврдиће и правила по којима богате земље могу да улагањем у зелене технологије у сиромашним земљама компензују сопствене емисије.

Америчка делегација је у Барселони поново била изложена притисцима да саопшти планирано смањење емисија, али то није хтела да учини све док у Конгресу не буде усвојен закон о клими и енергији. Постоји бојазан да се то неће догодити пре скупа у Копенхагену, па ће преговарачима САД бити везане руке да се на било шта обавежу.

Баш у то време Барак Обама ће допутовати у суседну Норвешку да прими Нобелову награду за мир, која му је додељена између осталог и за климатску политику.