Судије и „медијски” закон

Брзопотезне промене Закона о јавном информисању, предложене усред лета, без јавне расправе и упадљиво заобилажење примедби новинара, медијских кућа, удружења и стручне јавности, показују прве последице овакве журбе. Насупрот очекивањима да се са последицама нове регулативе суоче најпре медији, на законске нелогичности упозорили су правници. Судије трговинских судова које треба да изричу медијима казне по том закону признају да не знају како да поступе. Када би, не дај боже, пристигла нека тужба, Стево Ђурановић, први човек београдског Трговинског суда, у изјави за „Политику” каже да „не бисмо знали како да применимо овај закон”.

Делиоце правде збуњује то што је по Закону о привредним преступима највиша новчана казна три милиона динара, док је измењени Закон о јавном информисању за медијске преступе прописао астрономске износе – чак до 20 милиона динара. Републичко јавно тужилаштво и Министарство културе јуче су демантовали писање штампе о наводном договору привредних судова да не примењују део закона о јавном информисању који се односи на кажњавање медија. Напомињу да „изношење оваквих неоснованих тврдњи у јавност озбиљно угрожава владавину права и доводи у заблуду све субјекте на које се овај закон односи”.

Да ли је међу судовима било договора (о непримењивању дела закона) или не, то не мења чињеницу да паралелно постоје различити законски „ценовници” за привредне преступе, што у пракси може да створи конфузију и различито поступање. Да проблем постоји, у истом саопштењу индиректно признају и Републичко тужилаштво и Министарство културе. „С обзиром на то да је реч о новим одредбама, неопходно је да се формира јединствена правна пракса како би се уједначила примена законских одредаба пред судовима, тачније како би се за сваку повреду закона исте тежине одредиле исте казне.” То, другим речима, значи да два закона прописују различите казне за привредне преступе и да се могућа збрка мора отклонити – управо због владавине права.

Грешка је промакла не само људима из Министарства културе (предлагачима законских измена) већ и стручњацима из Министарства правде који су помагали у том послу, а за које се претпоставља да знају шта у другим сродним прописима пише. Да ли је ово једини правни недостатак знаће се када се изјасни и Уставни суд Србије, од кога је заштитник грађана затражио да оцени уставност тог закона.

Иако су до сада изречене бројне замерке напречац донетом медијском закону и даље је непознаница ко су аутори недавних измена. Да то сазна до сада није успело ни Удружењу новинара Србије, које се позвало на право јавности да зна одредбе Закона о слободном приступу јавним информацијама, али узалуд. После свих полемика око овог закона, његови аутори се сигурно неће сами јавити.