Протестовао до смрти

Радислав Стојанов (40), отац двоје деце, преминуо је јуче рано ујутру у Каменој сали Дома синдиката у Београду. Он је претходног дана дошао у Београд да протестује са својим колегама из зрењанинских фабрика „Шинвоз” и „Бек”. Према речима његових другова, који су били присутни кад је по несрећног човека дошла Хитна помоћ, Стојанов је доживео срчани удар, највероватније због стреса.

Смрт Радислава Стојанова учврстила је решеност око 500 радника ове две фирме, „појачаних” представницима „Минвел елва”, „Желвоза” и „Југоремедије”, да у борби за своја права истрају до краја. Они захтевају да се „Шинвозу” раскине уговор о приватизацији и да држава, као сувласник два зрењанинска предузећа, пронађе начин за њихов излазак из стечаја.

Разговор између официра полиције и представника радника у протесту на првом спрату Дома синдиката јуче су пратили људи о чијим судбинама се одлучује.

– Данас у 16 часова имамо заказан састанак са Динкићем. Одавде ћемо кренути нас четворица – рекао је сталожено, али веома гласно један од протестаната.

– Јесте ли сигурни да ће вас министар примити? – полицајац га је погледао испод ока.

– Јесам. Ако су ме слагали, срам их било.

Официр је изашао испред зграде, представник радника вратио се у Камену салу.

– Људи, судбина „Бека” је извесно решена у нашу корист. Остао је „Шинвоз”. Четворица представника предузећа ће данас разговарати са Динкићем како би се и то решило. Немојте одлазити испред зграде владе, јер ће полиција реаговати. Морамо бити стрпљиви, али организовани – обратио се радницима раширених руку и дланова Радован Малиш из „Шинвоза”, човек који је преговарао са полицијом.

– Немојте угрожавати своје животе. Сви смо под стресом, на ивици живаца, и најбоље је да они који се не осећају добро оду кући. Важно је да сачувамо здравље – апеловао је узнемирени радник, потресен смрћу колеге.

– Нема овде здравих – одјекнуло је неколико гласова из „публике”.

Мита Лисица, из „Шинвоза”, објаснио је да је смрт Стојанова четврти трагичан случај који за узрок има пропадање предузећа после приватизације.

– Откад је „Шинвоз” приватизован 2004. године, троје радника извршило је самоубиство због безнадежне ситуације у коју су доведени уништавањем предузећа. Сви наши апели државним органима да спрече пропаст „Бека” и „Шинвоза”, наилазили су на игнорисање, шиканирање, убеђивање… – рекао је Лисица.

Неколико радника „Минел елва” дошло је јуче да подрже колеге предузећа са којима су сарађивали. Милован Летуница, преседник њиховог синдиката, предложио је нешто другачији облик синдикалне борбе.

– Блокирали смо улаз у нашу фабрику и никоме не дамо да уђе. Нови власници су долазили и покушавали да уђу, чак и са судским органима. Нисмо их пустили, нити ћемо их пустити унутра. Немојте све радити само по закону, јер је ово Србија, земља у којој је много тога труло. Не кажем да рушите и ломите, али морате радикализовати протест. То је наш рецепт и ја вам га топло препоручујем – рекао је, уз шеретски осмех, Летуница.

-----------------------------------------------------------

Играо карте

Миленко Дупљановић, радник „Бека”, описао је последње тренутке преминулог Стојанова.

– Играо је карте за столом у дну сале и смејао се. Чак мислим да је био најбољи. После му се приспавало. Пришао ми је и замолио ме да одем код портира по кључеве просторије у којој има згодних столица за спавање, како би се „мало опружио”. Донео сам кључеве и на спавање су отишли Стојанов и још двојица колега. Кад су устали, покушали су да пробуде несрећног човека. Тресли су га, дрмали. Узалуд, био је мртав.