Рачуни адвоката

Сваки појединац који буде приведен у ову недељу или понедељак, већ је од стране српских адвоката проглашен за баксуза. Практично, свако ко буде ухапшен у та два дана, моћи ће, без правне помоћи која му следује, да буде приведен истражном судији, због чега постоји велика могућност да ће свим осумњиченима бити одређен притвор. Без изношења одбране.

Или, свако ко се већ налази иза решетака због могућег утицаја на сведоке, неће моћи да изађе из притвора све до четвртка, јер ниједан сведок (на кога би могло да се утиче) не може раније да буде саслушан.

Сви они су проглашени „баксузима”, јер су адвокати одлучили да у понедељак ступе у тродневни штрајк. Браниоци неће присуствовати ниједном рочишту, претресу и истражном поступку пред судом, неће ићи у посете брањеницима у притвору нити ће потписивати, печатирати и предавати било какве поднеске…

Буна је најављена због тога што ће браниоци морати да издају фискалне рачуне. То је прописано Уредбом о обавезној фискализацији у 13 делатности, међу којима су туристичке агенције, лекарске ординације, факултети, адвокатске канцеларије, пијаце, таксисти, шнајдери, обућари…

Малтене, већина људи из тих делатности нема ништа против да држава има увид у њихове приходе како би могла регуларно да их опорезује. Поједини таксисти већ имају фискалне касе у возилима, факултети немају ништа против да дају фискалну потврду да је уплаћена година студија или испит, туристичке агенције издају рачуне кад се вратите са летовања. Чак и кад одете да закрпите ципеле, добијете фискалну потврду о плаћању.

Нико од тих чије су делатности регулисане поменутом уредбом владе није одлучио да штрајкује, баш као што нису ни штрајковали они који су пре неколико година имали обавезу увођења фискалних каса. Осим адвоката, наравно.

То отвара питање зашто за адвокате не би важила правила која важе за све остале? Да ли можда сматрају да би требало да буду изнад закона?

Оно што посебно брине јесу последице најављеног штрајка адвоката. Тај потез дакле доводи до ускраћивање права осумњичених. Онима којима је потребна правна помоћ.

Примера ради, ниједном лекару који се не слаже са идејом фискализације (а сигурно да их и те како има) није пало на памет да ускрати помоћ болеснима или повређенима. Ниједан пекар није одбио да прода хлеб, зато што му је фискализацијом укинута могућност да приказује приходе мање од оних која су реална. Нико од пијачара неће да одбије да прода робу коју нуди, баш као што таксиста неће да одбије вожњу само зато што ће сада плаћати порез на други начин.

Знам да ће адвокати рећи да они нису пијачари, обућари, таксисти или лекари. Али, зар нису управо они ти који се залажу да се закон правилно примењује према свима једнако? Зашто би се онда разликовали од других?