Сломљено срце боли

Није народ узалуд мудровао: напуштеним љубавницима патња тешко опхрва и душу и тело. Научници с Калифорнијског универзитета у Лос Анђелесу недавно су нашли потврду уцвељеном јадиковању.

Песничким језиком опевано, сломљено срце, уистину, боли.

Сузе, таблете, пиће, све је дозвољено јер се раскидање љубавне везе, као и друге врсте друштвеног одбацивања, без имало претеривања

одражавају неповољно на цело човеково тело! А где су скривени корени патње?

Нигде другде него у човековим генима. Постоји, дакле, тајна веза између „наследних јединица” и друштвеног понашања која се, ако се губитак драге особе потресно доживи, испољава физичким тегобама. Психолози из поменуте високообразовне установе утврдили су да се у људском телу налази ген назван OPRM1 који повезује осетљивост на физички бол са осетљивошћу на социјалну патњу.

Редак облик гена

Дотични ген који надзире и усмерава количину најјачег аналгетика у организму – опиоидног пептида, у спрези је с неугодним друштвеним искуством. Појединци с ретким обликом гена OPRM1 теже подносе ако их неко одбије, а то се исказује јачим узнемирењем (активношћу) у подручјима мозга задуженим за бол.

Сваки раскид се сместа преобрати у патњу, чија се силина излије по целом телу.

Истраживачи су прикупили узорке слине 122 добровољца да би одредили који вид поменутог гена за бол имају, а потом установили одзив на одбијање, и то на два начина. Најпре су сви испитаници попунили упитник у којем су, одговарајући на питања, сами процењивали колико су осетљиви на нечије одбијање, а затим су проверили осећања (емоције) 31 особе које су биле искључене из претходне групе за време забаве.

Снимали су им главу функционалном магнетском резонанцом (fMRI) у току привидне (виртуелне) игре из које су били одстрањени, иако је речено да ће преко Интернета учествовати са осталима. У суштини, били су на почетку укључени, а накнадно препуштени компјутерском програму када су остали учесници престали да им шаљу лоптицу.

Шта је то откривено?

Важно за опстанак?

Испитаници с ретким обликом „наследне јединице” OPRM1 који су се у претходном испитивању показали осетљивијим на бол, испољили су повишену осетљивост на одбацивање и повећано узнемирење у деловима мозга повезаним с друштвеним болом, када су били изопштени из заједничке игре, објашњава Наоми Ајзенберг, једна од два предводника необичног проучавања.

Мада је раније указивано да су опиоидни пептиди уплетени у настајање друштвене патње – и поткрепљено на опитним животињама – недавно је то први пут у једном научном истраживању потврђено и на људима! Сада је сасвим јасно: осећање које некога обузме када особа што му се допада остане хладна или не буде позван да игра кошарку у школском дворишту, извире из истих подручја умирених деловањем природног морфијума.

Доказана је, дакле, тајна веза гена за бол и душевне патње у нарочитим (не)приликама, као што су прекидање љубавне везе или друштвено изопштење. Извесно је да су невидљиве нити које нас повезују с другима, појединцима и групама, веома битне јер не бисмо после разлаза толико патили. Како би се то могло протумачити?

Зато што су у људском роду друштвене везе веома битне, у току еволуције је, вероватно, настало својеврсно устројство (механизам) испољавања бола којим су оне ојачаване. Човек се дословце осећао озлеђеним, уколико је био одбачен. А да ли је то имало важну улогу у опстанку наше врсте? По свему судећи, јесте. Да није тако, зашто бисмо патили?

Налази су обелодањени у угледном америчком часопису „Списи Националне академије наука”.