Slomljeno srce boli

Nije narod uzalud mudrovao: napuštenim ljubavnicima patnja teško ophrva i dušu i telo. Naučnici s Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu nedavno su našli potvrdu ucveljenom jadikovanju.

Pesničkim jezikom opevano, slomljeno srce, uistinu, boli.

Suze, tablete, piće, sve je dozvoljeno jer se raskidanje ljubavne veze, kao i druge vrste društvenog odbacivanja, bez imalo preterivanja

odražavaju nepovoljno na celo čovekovo telo! A gde su skriveni koreni patnje?

Nigde drugde nego u čovekovim genima. Postoji, dakle, tajna veza između „naslednih jedinica” i društvenog ponašanja koja se, ako se gubitak drage osobe potresno doživi, ispoljava fizičkim tegobama. Psiholozi iz pomenute visokoobrazovne ustanove utvrdili su da se u ljudskom telu nalazi gen nazvan OPRM1 koji povezuje osetljivost na fizički bol sa osetljivošću na socijalnu patnju.

Redak oblik gena

Dotični gen koji nadzire i usmerava količinu najjačeg analgetika u organizmu – opioidnog peptida, u sprezi je s neugodnim društvenim iskustvom. Pojedinci s retkim oblikom gena OPRM1 teže podnose ako ih neko odbije, a to se iskazuje jačim uznemirenjem (aktivnošću) u područjima mozga zaduženim za bol.

Svaki raskid se smesta preobrati u patnju, čija se silina izlije po celom telu.

Istraživači su prikupili uzorke sline 122 dobrovoljca da bi odredili koji vid pomenutog gena za bol imaju, a potom ustanovili odziv na odbijanje, i to na dva načina. Najpre su svi ispitanici popunili upitnik u kojem su, odgovarajući na pitanja, sami procenjivali koliko su osetljivi na nečije odbijanje, a zatim su proverili osećanja (emocije) 31 osobe koje su bile isključene iz prethodne grupe za vreme zabave.

Snimali su im glavu funkcionalnom magnetskom rezonancom (fMRI) u toku prividne (virtuelne) igre iz koje su bili odstranjeni, iako je rečeno da će preko Interneta učestvovati sa ostalima. U suštini, bili su na početku uključeni, a naknadno prepušteni kompjuterskom programu kada su ostali učesnici prestali da im šalju lopticu.

Šta je to otkriveno?

Važno za opstanak?

Ispitanici s retkim oblikom „nasledne jedinice” OPRM1 koji su se u prethodnom ispitivanju pokazali osetljivijim na bol, ispoljili su povišenu osetljivost na odbacivanje i povećano uznemirenje u delovima mozga povezanim s društvenim bolom, kada su bili izopšteni iz zajedničke igre, objašnjava Naomi Ajzenberg, jedna od dva predvodnika neobičnog proučavanja.

Mada je ranije ukazivano da su opioidni peptidi upleteni u nastajanje društvene patnje – i potkrepljeno na opitnim životinjama – nedavno je to prvi put u jednom naučnom istraživanju potvrđeno i na ljudima! Sada je sasvim jasno: osećanje koje nekoga obuzme kada osoba što mu se dopada ostane hladna ili ne bude pozvan da igra košarku u školskom dvorištu, izvire iz istih područja umirenih delovanjem prirodnog morfijuma.

Dokazana je, dakle, tajna veza gena za bol i duševne patnje u naročitim (ne)prilikama, kao što su prekidanje ljubavne veze ili društveno izopštenje. Izvesno je da su nevidljive niti koje nas povezuju s drugima, pojedincima i grupama, veoma bitne jer ne bismo posle razlaza toliko patili. Kako bi se to moglo protumačiti?

Zato što su u ljudskom rodu društvene veze veoma bitne, u toku evolucije je, verovatno, nastalo svojevrsno ustrojstvo (mehanizam) ispoljavanja bola kojim su one ojačavane. Čovek se doslovce osećao ozleđenim, ukoliko je bio odbačen. A da li je to imalo važnu ulogu u opstanku naše vrste? Po svemu sudeći, jeste. Da nije tako, zašto bismo patili?

Nalazi su obelodanjeni u uglednom američkom časopisu „Spisi Nacionalne akademije nauka”.