Чувар јеврејске историје

Ниш – Недавна одлука Министарства културе Србије да још седам објеката у нашој земљи добије статус културних добара веома је обрадовала Нишлије. Међу њима је и Јеврејско гробље у Нишу, један од највреднијих меморијалних комплекса јеврејске заједнице на овим српским просторима. О томе Јасна Ћирић, председник Јеврејске општине Ниш, за „Политику” каже:

– Први званични документи о Јеврејима у Нишу потичу из 1695. године. До Другог светског рата у граду је живело на хиљаде припадника јеврејске заједнице. На гробљу, које је сада постало културно добро, много је надгробних споменика у облику камених ковчега, постављених у косим дугим низовима, један поред другог. На већини споменика уклесани су дуги текстови на хејбрејском језику, а на некима је и превод на српски. То су споменици из 20. века, а они из ранијег периода су без превода. Поједине плоче имају изузетну вредност, док је мало остало вредних орнамената који су у облику мањих полулопти.

Јеврејско гробље у Нишу доскора је буквално било сметлиште и права депонија, јер више од 50 година нико о њему није водио рачуна, подсећа Јасна Ћирић.

– Донедавно гробље је било зарасло у траву, жбуње и шибље, затрпано тонама смећа и отпадним материјалом и представљало највеће ругло Ниша. Осим двадесетак надгробних плоча, које смо затекли на површини, све остале су разбијене и уништене, а како се ромско насеље у непосредној близини ширило, многе куће грађене су тако што су плоче коришћене за темеље објеката или пешачке стазе између кућа! У капели на гробљу, испред које је сахрањен рабин, и данас живи једна породица Рома...

Рашчишћавање Јеврејског гробља почело је пошто је урбанистичким планом Ниша из 1995. било предвиђено да буде заштићено.

– Само током лета 2004. избачено је 200 тона смећа. Пронашли смо 1.015 споменика и око 150 обележја у остацима. Открили смо и две генизе, и то према писаним записима нишког рабина Аврама Данитија из 1939. године, од којих једна потиче из 5680. хебрејске, или 1920. хришћанске године. У генизама су списи и документација Јевреја, јер они сахрањују и сваки папир и документ где се помиње Бог, молитвенике, књиге коментара и оштећену документацију – објашњава Јасна Ћирић.

У педантној документацији Јасне Ћирић, прикупљаној деценијама, налазимо и ово: пред Други светски рат у Нишу живело је 107 јеврејских породица. Имали су своју махалу, школу, синагогу, скаутску и фудбалску дружину, певачко друштво „Давид”... Већина их је била сефардског порекла, а мање ашкеназа. Током окупације сви су затворени у логор на Црвеном крсту и сви стрељани на нишком Бубњу (мушкарци) или београдском Сајмишту (жене). Током рата стрељано је 1.100 Јевреја из Ниша, Прокупља, Алексинца, Крушевца, Јагодине...

Слободу је доживело тек седам нишких Јевреја, који су били у логору или избеглиштву. А само две породице преживеле су Други светски рат у Нишу, и то обе из Београда – породица Данон, која се крила под презименом Милошевић, и породица Хајон – Арон и Софија и њихова кћи Јулијана која је преживела са лажним презименом Марковић. Јасна Ћирић је унука Арона и Софије и кћи Јулијане.