Луталице гризу ужички буџет

Ужице – Кажу да је вест кад човек уједе пса, а не пас човека. А кад пси, мало-помало, гризу општински буџет, кад се стотине хиљада динара из скромне локалне каседаје за њихове уједе, онда је то више од вести. Ово је права слика наших прилика: донет је закон да се животиње штите – на робију одлази онај ко убије пса, а азили за прихват паса луталица нису направљени, па они у чопорима и даље шетају градским улицама. И уједају, и те како.

Е, кад уједени крене по правду – накнаду за претрпљени бол и страх, поцепани капут, панталоне – онда је нападнут буџет. Исплате се мере десетинама хиљада динара, зависно од оштрине псећих зуба. На невољу, случајеви се понављају, исти пси уједају нове пролазнике. А азила, ни хватања луталица, и даље нема.

Кад Обрад Јеремић, општински јавни правобранилац у Ужицу, почне да преврће по папирима о одобреним накнадама онима које је ујео пас луталица, одмах се види да је много таквих решења. А правобранилац је, као заступник општинских интереса, у оваквим предметима као преговарач. Ваља уједеном који дође са лекарском потврдом о нанетој повреди објаснити да је бесмислено да се са општином тужи и гања по судовима кад му накнада припада – и да то много више кошта од поравнања које правобранилац предлаже.

И онда обично уследи договор, открива нам Јеремић. За тежу повреду нанету уједом грађанину исплати се накнада до 70.000, а за лакшу од 10.000 до 30.000 динара. Неко тражи више, али углавном, ако баш није драстично страдао, не добије. И све то, наравно, општина плаћа. Накупило се тога у последње две године, више од милион динара исплаћено је уједеним Ужичанима.

Сада онај који пажљиво прати овакве предмете тачно зна одакле грађанима ове општине прети опасност. Један црни пас у Севојну ујео је много пролазника, као и један код стадиона у Ужицу, у близини дечјег вртића, а агресиван је и један код „Шумског газдинства”. Процењује се да петнаестак паса, од ко зна колико луталица које су се намножиле, редовно насрће на пролазнике. Сва срећа је, додаје Обрад Јеремић, да нема беснила, иначе ко зна какве би последице биле.

Летимичан преглед по захтевима оних који су наплатили накнаду открива: да је црни пас у Севојну ујео једног дијабетичара, да је у Ужицу девојка уједена за обе ноге, да је пас Ужичанку ујео за младеж па је морала на операцију, да је једна уједена била алергична на антибиотике па су лекари били на муци како да је заштите. Пси најчешће уједају људе за мишић потколенице, али и изнад ње, за бутине, па докле дохвате.

За то време, регионални азил за прихват паса и мачака луталица који се прави у Пожеги, модеран попут европских, још није завршен, мада је рок за то истекао још јесенас. Чују се и објашњења да неке општине овог краја нису довољно заинтересоване за тај подухват. Чекају, изгледа, да изуједани грађани сами крену у обрачун са опасним луталицама, а дотле се локални буџети, уместо за паметније ствари, осипају на накнаде за претрпљени бол и страх.

------------------------------------------------

Отворен азил за псе

Крушевац – ЈКП „Крушевац” отворило је савремен објекат за смештај паса и мачака луталица и зоохигијенску службу. У објекат, изграђен у селу Срње, на осам километара од Крушевца, инвестирано је 8,5 милиона динара. У оквиру азила налази се савремена ветеринарска амбуланта, септичка и осечна јама. Животиње ће ветеринари чувати 72 сата, вршити чишћење од паразита, вакцинисање и чиповање, а потом налазити нове власнике. Р. С.