Пошто, СEKO, криза

Светска економска криза, Сека, четрдесеттрогодишњој Београђанки Весни Ј. рачун испостави на крају сваког месеца, кад joj на наплату дође рата за стан. Уместо 17.000, динара колико је месечно издвајала пре него што је кроз њен дом почела да дува промаја с Волстрита, Весна сада због курсне разлике и раста камата на кредит у швајцарцима месечно издваја чак 25.000 динара. Додуше, има и оних којима је баш у јеку ове светске пометње свануло. Тридесетогодишњи Нишлија Богдан У. је у јеку кризне године добио је посао. Додуше, он је електроинжењер.

Али, његови пријатељи нису имали среће.

– Моја два најбоља друга су пре неколико месеци добила отказ и нема изгледа да се ускоро поново запосле. Радили су у представништвима београдских фирми у Нишу као комерцијалисти, али су због смањеног обима посла та представништва затворена. Газда је мојој сестри почетком године смањио плату на 12.000 динара. Власник фирме се оправдао кризом. На срећу, моја сестра је сада на породиљском, па прима 16.000 динара месечно – каже Богдан.

А о томе колико је тешко пронаћи ухлебље најбоље говори податак да је у Богдановој фирми недавно био расписан оглас за једно радно место. На конкурс се, каже, пријавило чак 60 људи.

– Нема сигурног радног места данас. Та чињеница никога не може да остави равнодушним – забринут је Богдан.

И власницима крупног капитала криза је задавала велике бриге.

(/slika2)Приликом сваког погледа на курсну листу око прошле Нове године, Топлицу Спасојевића, власника компаније ИТМ, спопадала је тешка мука. Динар је у односу на евро пао за четвртину, што му је десетковало приходе, али га је додатно ужасавало то што нико није могао да предвиди колико ће национална валута падати и где ће се зауставити. Његов колега Зоран Дракулић, власник „Ист поинта”, признаје да му је било веома тешко у првој половини године. С обзиром на то да је власник аустријског превозника терета на Дунаву „ДДСГ карго”, пад обима робе у промету за њега је био сигнал да привреда у региону има проблема са ликвидношћу.

– Транспорт робе на Дунаву се у првој половини године буквално преполовио. Сада се то полако опоравља. За моје послове у Србији врло је битно да је динар стабилан, јер се сви задужујемо у страној валути и пуно губимо кад национална валута ослаби – објашњава Дракулић.

А колики цех је српска привреда платила светској финансијској кризи, добро зна економиста Миладин Ковачевић, који је из фотеље заменика директора Републичког завода за статистику из месеца у месец пратио привредна кретања.

– Да није било аранжмана са Међународним монетарним фондом, криза би Србију коштала потпуне пропасти и дестабилизације – уверен је наш саговорник. – Захваљујући њиховој помоћи, успешно смо пребродили невоље које смо имали и у фискалној и монетарној политици. И даље је велика мука неликвидност привреде. Колики је данак кризе види се и по повећаном броју незапослених и паду бруто домаћег производа. Индустријска производња је пре неколико месеци била у паду 17 одсто, док је сада он сведен на 12 процената. Том опоравку највише је допринела прерађивачка индустрија, која је у септембру забележила раст од 4,1 одсто – указује Дракулић.

(/slika3)Статистичари су израчунали да је светска криза у Србији од краја прошле године до овогодишњег септембра узела данак у смањењу бруто домаћег производа од три одсто (процена ММФ-а је да ће толики пад бити у целој 2009. години), извоз је смањен за трећину, а увоз преполовљен.

Страна улагања су такође преполовљена, стопа незапослености сада износи 16,4 одсто (подаци Међународне организације рада), просечна плата је и номинално мања за 2.500 динара, али реално ипак већа за 1,4 одсто, а и просечна пензија је повећана. Учешће државног дуга прошле године износило је око 27 одсто БДП-а, док је крајем ове године јавни дуг достигао 33 одсто свега што се у земљи произведе за годину дана.

Ипак, порасле су девизне резерве, али и штедња у банкама. Ситуација на тржишту рада се поправља, па је овог септембра списак незапослених у Националној служби за запошљавање дужи за 10.000 имена него крајем прошле године. Овај податак наговештава опоравак, јер је у јулу, у односу на исти период лане, број незапослених био већи за чак 155.000 људи.

Аница Николић