Незасити банкари бламирају Волстрит

Зашто амерички државни секретар за финансије Тимоти Гајтнер најуспешнијим банкама на Волстриту не прочита Закон против побуне, упитао се јуче магазин „Форбс”.

Алармантна прозивка једног од водећих америчких финансијских магазина уследила је након објаве одлуке три банке (Голдман Сакс, Морган Стенли и Џеј Пи Морган) да –упркос растућем сиромаштву Америке – својим запосленима исплати баснословне бонусе, 60 одсто веће него лане.

Неосетљив на стрмоглав америчке валуте, историјски скок незапослености и фантастичан домаћи дефицит – трио је у наградни фонд запосленима издвојио чак 29,7 милијарди долара!

„Перјанице Волстрита почињу да личе на Клерка Гебла у филму ’Прохујало са вихором’, где славни глумац као Рет Батлер фућка на све око себе. Одлука да 119.000 банкара подели награду за успешно пословање од по 250.400 долара – пет пута више од просечног годишњег прихода америчког домаћинства у 2008. години – изазива широм Америке гнев неизвесних друштвених последица”, упозорава агенција Блумберг.

Америчко јавно мњење не доживљава више Волстрит као оличење општенародног успеха, упозоравају посматрачи.

Три поменуте америчке банке пребродиле су најтежу глобалну финансијску кризу од Другог светског рата само захваљујући баснословној финансијској инјекцији званичног Вашингтона прошле јесени. У први мах обични Американци су прогутали образложење званичног Вашингтона да водећим банкама на Волстриту треба помоћи јер су „сувише велике и важне да би пропале”.

Режим Џорџа Буша и нова администрација Барака Обаме месецима су „шибали” стотине милијарди долара буџетског новца у пословне фондове банака Голдман Сакс, Морган Стенли, Џеј Пи Морган, водећег светског осигуравајућег друштва АИГ и других.

Осокољен буџетском инјекцијом, банкарски трио је на суженом финансијском пољу (преко 100 америчких банака је у међувремену банкротирало) наставио да преузима пословне ризике – као да кризе и није било.

Мањак пословних ривала, постојана државна новчана подршка и озбиљне везе у врху америчке власти... помогли су да Голдман Сакс, Морган Стенли и Џеј Пи Морган прикажу огроман пословни профит пред крај једне од финансијски најтежих година од 1945. године.

Безобзиран на крах америчке средње класе, експлозију хипотекарног дуга становништва, посртања домаће аутомобилске индустрије, масовна отпуштања далеко од Волстрита... Трио банака одлучио је да својима подели вишак профита. Трговац високоризичним финансијским „дериватима” са платног списка једне од три споменуте банке крајем ове године може се надати бонусу између 10 и 15 милиона америчких долара, преносе агенције.

Легендарно дисциплиновано америчко јавно мњење и шокирани остатак света све мање трпе охолу касту финансијера на Волстриту, која тежи да задржи стил живота и рада пре кризе – чијем настајању су суштински кумовали. Најава трија да ће наградни бонус исплаћивати фазно, и махом у деоницама, не стишава гнев америчке и међународне јавности.

„Свет више нема шта да научи од Северне Америке и Европе: они су већ доживели економски и финансијски колапс”, упозорио је почетком новембра индијски министар финансија Пранаб Мукерџи, најављујући одлуку званичног Њу Делхија да се што пре ратосиља све безвреднијег америчког долара.

Изненадна одлука Њу Делхија да утопи баснословну количину долара куповином 200 тона злата од ММФ-а дигла је у међувремену цену жутог метала до историјског рекорда од – 1.100 долара за фину унцу.

Какве би последице могла изазвати одлука три америчке банке да се обилно часте у години тешке кризе – још је неизвесно.