Власт заглибљена у „Мркоњића бари”

Краљево – На Ратарском имању, пространом узвишењу изнад Краљева, требало је да буде изграђено осам стамбених зграда, односно 292 стана. Но, та замисао власти из деведесетих година да се младим, перспективним стручњацима обезбеди кров над главом никада није реализована. Уочи избора 1999. године посао је започет, постављени су темељи, али је 2000. градилиште опустело. Убрзо затим, нова власт је проценила да за градњу нема пара. Међутим, током прошлогодишњих разговора о прекомпоновању локалне власти, коалиција „За европску Србију“ је прихватила услов социјалиста да се градња станова настави.

У међувремену, односно од 2000. године па до овог договора, запуштено градилиште је тонуло у воду, што подземну што површинску. Полако су нестајали темељи у које је уложено око 60 милиона динара, а после обилнијих киша, из три омања језера вире само металне шипке.

– У складу са одлуком градске скупштине, издвојили смо милион динара за ангажовање стручне комисије која би испитала да ли је градњу могуће наставити. Ако мишљење стручњака буде позитивно, министар Мркоњић нам је обећао да ће држава помоћи наставак градње тих станова – каже за наш лист Сретен Јовановић, заменик председника градске скупштине.

Догодило се, ипак, да градилиште и без утицаја политичара „оживи“. Наиме, риболовци из овог краја доносили су повремено улов са Ибра и Мораве у новонастала језерца, а кад су дечаци из околних зграда и кућа видели да су баре порибљене, отворили су сезону риболова, упркос чињеници да су неуређене и необезбеђене обале представљале потенцијалну опасност. Када су се током протеклог лета у „Мркоњића бари”, (како ову локацију називају Краљевчани) намножиле жабе и змије, житељи тог дела града су од грађевинске инспекције затражили да интервенише. Инспектори су наложили да се градилиште обезбеди или затрпа, али тај захтев нико није извршио.

Релевантне одлуке о судбини градилишта ишчекују и у овдашњој Пољопривредној школи, на чијем је земљишту 1999. године градња започета. Наиме, руководство школе је 1999. пристало да се на парцели од 9,7 хектара гради, али уз услов да им се та површина, како би школа несметано функционисала, обезбеди на другом, пригодном месту. Пошто им је земљиште заузето, а друго није обезбеђено, нова школска управа је одмах после 2000. године поднела тужбу против Републичке грађевинске дирекције као правног наследника оне „Мркоњићеве дирекције”. Суд је дао школи за право, али је и то решење остало мртво слово на папиру. Све се одлаже и одуговлачи упркос томе што школска управа повремено инсистира да се постигне компромис, да се школи ово земљиште надокнади или врати у пређашње стање. Тренутно, спор се води пред надлежним Трговинским судом.

Помак у решавању судбине потопљеног градилишта ваљда ће уследити после мишљења грађевинских стручњака о техничким могућностима за наставак градње. Но, иако је новац за ту анализу и процену поодавно обезбеђен, посао још ником није поверен. Тај поступак тек треба да се покрене – како смо сазнали у градској дирекцији за изградњу и урбанизам, ускоро ће бити расписан оглас за јавне набавке.