ЦУТОМУ СУНАДА

У данашње време реч "тајкун" се користи за особе које су пословно успешне и на тај начин су постале богате и моћне. Међутим, порекло речи "тајкун" је у јапанском изразу "таикун". Могуће је да је "таикун" на јапанском западњацима звучало као "тајкун". Јапанска реч "таикун" је проистекла из кинеског израза који је означавао монарха. У јапанском језику, израз "таикун" коришћен је као синоним за реч "шогун" током едо периода (1600–1867). Шогуни су називани таикунима, као службеном титулом у дипломатској преписци. Први пут је реч "таикун" употребљена у дипломатском писму послатом 1636. из "Шогуната" у Кореју. "Шогунат" је врста државног уређења у коме влада "шогун", а касније је тај израз коришћен и у службеној преписци са Америком и Европским земљама, након што је Јапан успоставио дипломатске односе са тим земљама.

Буквално значење речи "шогун" је "врховни заповедник", мада је у пракси, као владар Јапана, "шогун" осим војне власти имао и законодавну, извршну и судску власт. Међутим, сматра се да су сва ова овлашћења дата "шогуну" од стране јапанског цара из историјских разлога. Едо период је био период у току кога је Јапаном владала породица Токугава. Едо је име главног града у том периоду. Било је 15 шогуна из породице Токугава у току трајања едо периода. Први "шогун" у току едо периода био је Токугава Иеyасу, док је последњи (петнаести) био Токугава Иоћинобу, који је 9. новембра 1867. вратио сва овлашћења јапанском цару.

Данас више нема "таикуна" у Јапану, али "тајкуна" има и у Јапану једнако као и у другим земљама. У Јапану реч "тајкун" има помало сумњив призвук, па бих се радије уздржао од помињања имена "тајкуна" у Јапану.