АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ

Криминал и корупција као највеће зло савременог света проузроковали су, између осталог, наравно, драматичну поделу у друштву на малобројне богаташе и бројну сиротињу, уз известан број људи који некако пливају у простору средње класе. Разуме се, нисам од оних који презире богате људе априори. Напротив. Поштујем свакога ко је способан, свакога ко уме да заради новац, али не поштујем оне и никада нећу који су се обогатили на народној муци, злоупотребом и крађом државних пара. Дакле, ако неко може да ми објасни како је могуће да неко ко оснује фирму, рецимо 1995. године, до 2006. године располаже богатством од неколико стотина милиона евра прихватићу да сам глуп и да је једино решење да прекинем да се бавим било којим јавним послом. Сматрам да је апсолутно немогуће, без обзира на нечију генијалност, да стекне толику имовину на частан и достојан начин. Истовремено, сви српски, велики богаташи, имају једну заједничку особину, а то је да су били, или јесу део система власти, непосредно или посредно, свеједно.

Од 5. октобра 2000. године тај процес раслојавања друштва убрзан је и доведен до апсурдних граница. Политичари који омогућавају економску власт својим богатим пријатељима, од куповине јефтиних плацева, до сваковрсних монополских дозвола у трговини и производњи, постају богатији, али и они упадају у тајкунску замку, јер о свим питањима, па и о оним парекселанс политичким, не одлучују више они, већ њихови савезници, наравно тобожњи, а то су тајкуни. Није нимало случајно да држава сем обрачуна са Богољубом Карићем, који им је сметао и у обављању политичких послова, није напала лоповлук, јасан и приметан код многих модерних српских бизнисмена.  Србији је потребан лек за тајкунизацију. Уз искоришћавање потенцијала оних који до богатства нису дошли противправним путем, држава мора да се обрачуна са пљачкашима, лоповима и криминалцима сваке врсте, без обзира на то коју политичку опцију ти људи подржавају. Искуство и модел који је у Русији применио Владимир Путин најбољи су путоказ за Србију и српске политичаре. У ствари, то је једина шанса за опстанак наше Србије. 

Генерални секретар СРС