Брисел љут на Грчку

Oд нашег дописника
Атина, 13. новембра – Грчка је најозбиљније упозорена због дефицита у буџету од преко 12 одсто,што је четири пута већи од дозвољеног европског стандарда.Иако је бирао речи,европски комесар за економику Хоакин Алмуња је, међу тринаест земаља са списка, Грчкој упутио најоштрију критику и подвукао да Атина не предузима никакве ефективне мере да се извуче из најозбиљније економске кризе у коју је упала.

Порука Брисела свима онима који су нарушили правила (међу њима су и Француска, Британија и Ирска),а којима је продужен рок за постепено смањивање дефицита јесте да, независно од кризе, земље морају саме да се снађу и смање захтеве за кредитирањем. Нејасно је како ће се ово одразити на грчки случај јер ће сеу Бриселу одлука о евентуалној измени графикона и продужавању рокова за враћање дефицита у нормалу доносити тек у фебруару. Атина рачуна на одлагање јер је, без обзира на све мере које нова Папандреуова влада покушава да предузме,јасно да је немогуће извући се из проблема, дугова, незапослености, пада производње, општег погоршања економске ситуације. Примера ради, званично је незапосленост порасла на десет процената, али то није крај јер је бројљуди без посла којим се барата у овдашњој штампи 217.000... Десетине хиљада оних који су радили скраћено, на одређено време и који ће сада бити отпуштани... Грчки извоз је опао за 22,8 одсто у односу на прошлу годину,губици у туризму су приближно исти, активност у сфери грађевинарства где је било ангажовано највише радне снаге опала је за 40,6 процената.

Грчки јавни дефицит је постао проблем целе еврозоне јер се месецима баратало погрешним, лажним показатељима, рекао је Алмуња и подвукао да је у интересу свих неопходна суштинска институционална реформа. „Економски показатељи са којима је Грчка изашла пред ЕУ били су потпуно нетачни. Баратало се много мањим бројевима да би се на крају испоставило да је дефицит буџета преко 12 процената, што је најозбиљнији ударац за целу еврозону”, рекао је Алмуња.С друге стране, јасно је да је то и својеврстан ударац општем имиџу Грчке у ЕУ, кредибилитету података који из ње долазе.

Објашњење нове владе, која је кормило преузела пре нешто више од месец дана, јесте да су подаци о правом стању економије скупљани од различитих, независних организација и да се отуда појавила разлика која је шокирала ЕУ.Наравно, овакав одговор и објашњење мало кога могу да задовоље, нарочито не ЕУ која је већ једном, 2004. године, отворила своју прву истрагу и проверу грчких података о стању економије и дефициту... Наиме, и тада су показатељи били нетачни, али се касније испоставило да су на неподударност и број од 7,5 одсто дефицита у буџету, када је у ЕУ било дозвољено триодсто, утицали непланирани трошкови које је за земљу представљало организовање олимпијаде.

Покушаји новог грчког министра економије Јоргоса Папаконстантинуа да убеди ЕУ да ће бити спроведене радикалне мере – примљени су са доста резерве и, после свега што се десило, са доста неверице. Грчка, како је рекао, намерава да у 2010. години дефицит буџета снизи до 9,4 одсто. Планирани приливи су 53,6 милијарди евра, расходи 70,4 милијарди. Влада очекује да ће доходак порасти за девет посто без обзира на кризу. Буџетом за 2010. годину предвиђено је издвајање од две милијарде допунских средстава за образовање, здравство и помоћ сиромашним слојевима становништва.Влада очекује да ће једну ипо милијарду „намаћи” од опорезивања успешних компанија, али и пореза које ће увести цркви која има огромну непокретну имовину и која је до сада увек остајала ван опорезивања. Такође, знатна средства уштедеће се и у оружаним снагама – читавих 700 милиона евра. У 2010. години расходи за наоружавање биће смањени на 2,72 милијарде евра, у 2011. биће ограничени на 350 милиона евра, у 2012. на 85 милиона.

Иако се реч рецесија у овдашњој јавности вешто избегава, јасно је да се Грчка суочила са крајње озбиљном економском ситуацијом за коју још увек није могуће видети како ће бити решена. Нова влада чини оно што је у њеној моћи, али је јасно да је у каси мало остало и да је све мање резерви за којима може да се потегне. У исто време, ЕУ нема превише времена, стрпљења, али, како поручује, ни – поверења!

Јасмина Павловић-Стаменић

------------------------------------------------------------------

Забринутост због пораста броја оболелих

Од нашег дописника
Атина, 14. новембра – Грчка је озбиљно забринута због свакодневног пораста броја оболелих од новог грипа.На драматичност ситуације,како саопштавају овдашњи званичници, упућује чињеница да је за недељу дана регистровано нова 332 случаја.

У Грчкој је, иначе, од почетка епидемије оболело 3.189 људи.Међутим, последњих дана повећава се број оболелих међу млађом популацијом од 15 до 24 година, што је посебан знак за узбуну.

Вакцинација становништва по строго подељеним категоријама почела је од 1. новембра и, како кажу, вакцине има.Међутим, велики је број грађана који одбијају да се вакцинишу, што ствара додатни проблем. Свакодневни апели путем средстава информисања мало утичу на убеђење Грка да је вакцина опасна и да је боље лечити се старим, добро познати методама подизања општег имунитета.