„Шаран” Аце Поповића у „пиротском сосу”

Пирот – Београдски „Звездара театар” је недавно обележио јубилеј – 25 година постојања и извођења представе „Мрешћење шарана”, Александра Поповића, у режији Дејана Мијача. Ипак, према подсећању пиротских културних посленика, слављеници су превидели чињеницу да се праизведба „Шарана” десила у Пироту, скоро пола године пре београдске премијере.

Заборавили су Звездарци на Пироћанце, или није имао ко да их подсети на храброст аутора текста, редитеља, пиротских глумаца и малобројних интелектуалаца у одбрани уметности од великих притисака и казни које су одрезале тадашње такозване политичке структуре града.

Томислав Г. Панајотовић, некадашњи новинар „Слободе”, народни посланик, аутор неколико књига, један од актера тадашњих дешавања око изведбе спорне представе, тврди да не би било „Шарана” у Београду да није прво одигран у Пироту.

Према његовом сведочењу, аутор Александар Поповић, редитељ Драган Јаковљевић и комплетан глумачки ансамбл пиротског Народног позоришта радили су представу под великим притиском. Онда је по чаршији почело да се говорка да ће бити невоља у позоришту, ломова, међутим, културна јавност је мислила да је у питању добро смишљен маркетинг.

„Мрешћење шарана – сценска рото база у пет оштрих фаза”, како гласе наслов и поднаслов ове драме, одмах после првог приказивања, 4. априла 1984. године, изазвала је читав низ полемика и расправа у друштвено-политичким организацијама тога времена.

– Премијери је присуствовао и сам аутор, а било је и неколико књижевних и позоришних критичара из Београда – каже Панајотовић за „Политику”. – Иако је атмосфера на премијери била крајње напета, било је јасно да је реч о најбољој представи пиротског позоришта до тада. Одмах после премијере у пробној сали уследио је округли сто о представи. Била је то проба за све учеснике разговора, актере у представи, управу Позоришта и дежурне брижнике за државу, њен углед у свету и достојанство уметности. Било је питања као што су: Зашто баш овде Голи оток, када овај крај готово да није имао такве „срећнике”, зашто обешене лутке, зашто је на сцени шест рупа (мислили су на бивше југословенске републике), а не пет или седам? То су само нека од питања која су се чула те ноћи, уз мноштво посезања за тада актуелним делима „Судија” и „Нож” Вука Драшковића.

Све друштвено-политичке организације у наредна два дана закључиле су да представу треба скинути са репертоара пиротског Народног позоришта због друштвено неприхватљиве идејно-политичке поруке садржане у њој, а требало је и да се утврди основа сумњи да је ова представа стављена на репертоар на несамоуправан и незаконит начин.

После објављивања поражавајућег приказа комада у недељнику „Слобода”, њен тадашњи новинар Томислав Г. Панајотовић енергично је реаговао и тражио да као грађанин реагује написом, текстом, али то му није дозвољено. Зато је, веома брзо, недељник „Дуга”, на другој страни у рубрици „ЈУ коментар”, објавио Панајотовићев текст под насловом „Пирот као лакмус”. То је изазвало нову буру у граду па је општински Савез бораца заказао политичко суђење новинару.

У међувремену оглашава се и окружни јавни тужилац Видоје Цветковић који каже да на основу Поповићевог текста не може да забрани представу, што је потврдио и републички јавни тужилац.

– Тих дана, Драгослав Поповић, председник програмског савета позоришта, даје неопозиву оставку на дужност, а касније се огласила и основна организација Савеза комуниста кажњавајући директора Драгољуба Алексића опоменом пред искључење. „Мрешћење шарана” по много чему је прва представа, не само у пиротском већ и у српском културном простору, скинута са репертоара и прва за коју је тражена одговорност – каже Панајотовић, додајући да су и новинари фабричког листа „Први мај”, због подршке представи, позвани на одговорност, а Ранко Антић, уредник листа, протестујући, вратио је црвену књижицу и иступио из Савеза комуниста.

Таман се стишала ситуација у Пироту, већ је била заказана премијера „Шарана” у Београду, којој су морали, по налогу општинских руководилаца, да присуствују и представници супротстављених страна из Пирота. Јавности су опет изнета два различита виђења приказане представе, која је у Загребу и Љубљани побрала висока признања.

Панајотовић сматра да је представа „Мрешћење шарана” изазвала велике политичке диференцијације у граду, односно да сви они који су бранили „Шарана” временом су ојачали демократске струјe у Пироту.