Протокол или гаф?

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 17. новембра – Конзервативни коментатори добили су нову прилику за рафалну паљбу по председнику Бараку Обами – зато што се у Токију поклонио јапанском цару Акихиту.

Уместо да то буде схваћено као протоколарни гест, протумачено је као неопростив гаф, јер, „Америка се никоме не клања”. „Амерички председник мора да стоји усправно пред свима, а нарочито другим светским лидерима.”

Почело је оштрим коментарима на, где би другде, Фокс њузу, љутом противнику америчког председника, где су се ређали огорчени коментатори („политички аналитичари”, како би се то рекло код нас). „Не знам зашто је Обама сматрао да је то одговарајући гест, можда је мислио да ће то оставити утисак у Јапану, али то не приличи америчком председнику”, оценио је на Фоксу Вилијем Кристол, уредник конзервативног „Викли стандарда”. „То је ружно, не желим то више да видим”, придружио му се у истој емисији колега Бил Бенет.

Обама овим гестом, заједничко је свим коментарима у живој дебати која се углавном води „онлајн”, у усијаној „блогосфери”, убрзава губљење америчког престижа ка једине суперсиле данас, он се превише извињава и превише је снисходљив, што никако није добро за Америку. А као доказе да се тако нешто „никада није догодило”, учесници дебате на сајтовима конзервативних организација прилажу слику бившег потпредседника Дика Чејнија како се са јапанским царем рукује – усправно. „Обаматеризам”, оценио је иначе Чејни за сајт „Политико”, „пријатељи то од нас не очекују, а непријатељи тумаче као слабост.”

Чињенице су међутим другачије, узвраћа Обамин табор, и наводи да је Роналд Реган током осамдесетих критикован због наклона краљици Елизабети кад су се први пут срели. Џорџ Буш, Обамин претходник, поклонио се саудијском краљу кад је од њега примао медаљу. Клинтон је 1994. критикован зато што се „скоро поклонио” опет јапанском цару, док је из архива за ову прилику извађена и једна фотографије из 1971, на којој се Никсон клања оцу данашњег јапанског суверена, цару Хирохиту, који је иначе на престолу био и када је 1941. Јапан, без објаве рата, бомбардовао Перл Харбор.

Познаваоци протокола напомињу, додуше, да је Обама направио грешку: уз наклон се и руковао, док јапански бонтон подразумева само наклон, под тачно дефинисаним углом кад је реч о изражавању респекта цару, али са рукама уз тело.

Што се америчког протокола тиче, упутство Стејт департмента из 2007. дипломатама налаже да следе традицију земље у којој се налазе, што укључује и љубљење и руковање и клањање. Није, међутим, јасно да ли се то односи и на шефа државе.

Из Обаминог окружења је објашњено да је председник „само испоштовао протокол”. Цео заплет, међутим, као да више говори о Америци данас него о Обами који, могло би се протумачити, само испуњава оно што је најављивао и у изборној кампањи – да ће на светској сцени Америка бити другачија него за време његовог претходника: мање арогантна, а више респектабилна према другима. „Ми треба да покажемо мало скромности у нашим ставовима према другим земљама”, потврдио је то и у понедељак, приликом сусрета са кинеским студентима у Шангају, после доласка у посету Кини.

Овај заплет је и доказ да су у Америци прилике изузетно осетљиве и да је подељена као никад, али и узнемирена због прилика у којима се налази: економске кризе, велике незапослености, успона других сила од којих је постала зависна (Кина), због чега су њени конзервативци све несигурнији, па у свему траже неко скривено значење и неку поруку – па и у протоколарном наклону.

М. Мишић