Цептер – балкански Рокфелер

Филип Цептер је са четири милијарде долара најбогатији Србин на свету. У првих 100 у источној и централној Европи налазе се Мирослав Мишковић, Богољуб Карић и Станко Суботић. Тако је недавно утврдио пољски лист "Впрост" који се последњих неколико година специјализовао и за прављење ранг-листе најбогатијих људи у источноевропским земљама. Такве листе су увек помало произвољне јер нико, по правилу, не уступа редакцијама тачне податке о својој имовини, а за нас је било занимљиво да уочимо како је тај лист са овогодишње листе избацио, рецимо, Милана Панића, Вука Хамовића и Миодрага Костића, милионере који су се претходне године налазили на њој.

Ко су ти људи и како су се домогли баснословног богатства питање је које копка нашу јавност. Поготово ако се зна да је већина људи, док су се они богатили, осиромашила. Најбогатији Срби показали су се као веома ћутљиви људи. Зато се о њима више сазнавало на посредан начин, изокола, на основу анонимних извора...

Филип Цептер носи титулу најбогатијег човека на Балкану за 2006. годину када су у питању бивше комунистичке земље. Овај домаћи бизнисмен, "тежак" четири милијарде долара, заузео је 16. место на ранг-листи 100 водећих богаташа из средње и источне Европе коју сваке године саставља пољски економски магазин "Впрост". Првих 15 места ове престижне листе резервисано је за руске и украјинске мултимилијардере, а у стопу их прати једино овај "наше горе лист".

У прошлогодишњем рангирању аналитичари "Впроста" утврдили су да Милан Јанковић, како се овај бизнисмен звао пре него што је званично променио име, "тежи" више од милијарду долара, што му је осигурало 37. позицију међу сто најбогатијих. У разговору са новинаром "Впроста" Цептер је тада сугерисао да је његов капитал четвороструко већи, па је грешка ове године исправљена.

Запошљава сто хиљада радника у четрдесет земаља и има милијарду долара промета годишње. Овај српски мултимилијардер се у више наврата хвалио како је своју прву милијарду зарадио брже од Била Гејтса. Оснивач је и председник "Цептер интернационала", компаније са осам фабрика у Швајцарској, Немачкој, Пољској и Италији, чија је вредност виша од милијарду евра. Ова компанија ради и банкарске послове и послове осигурања. Билансна сума процењена је на око 120 милиона евра. Укупна вредност "Цептер" царства је, како је више пута тврдио и сам власник, тржишна и променљива, али се процењује на око три милијарде евра или четири милијарде долара.

Цептер је почео у Аустрији као продавац АМЦ посуђа. Данас послује у више од четрдесет земаља. Живи у Монте Карлу у вили која је припадала Наполеону Трећем.

Рођен је 1951. у Босанској Дубици. У Београду је завршио Економски факултет. Био је пријатељ Зорана Ђинђића и после 5.октобра његовим средствима је плаћено прво званично лобирање у корист Србије у Вашингтону.

Власник је и београдског недељника "Европа".

--------------------------------------------------------------------------

Мирослав Мишковић

Рођен је у Крушевцу 1945. године. Након што једипломирао економију на Београдском универзитету, запослио се у девизном сектору "Југобанке" у родном граду. Одатле накратко прелази у "Трајал", а потом у "Жупу" Крушевац, хемијску индустрију, где је именован за генералног директора

По најновијим оценама варшавског листа "Впрост" Мирослав Мишковић је бизнисмен  "тежак" 1,5 милијарди евра. Поседује, директно или индиректно, ланац трговина "Макси", "Цe маркет", "Темпо", "Пекабету", као и фабрике "Сунце" и "Јухор"... О томе како је први човек "Делта холдинга" од Србије безмало направио "Делталенд" може само да се нагађа јер он на то питање медијима не одговара. За све је ипак била изненађење вест да је на овогодишњој листи, иако му је иметак са 1,4 порастао на 1,5 милијарди долара, пао за осам места у односу на прошлогодишњу – заузима 38. позицију.

На основу његових, јавности доступних, биографских података само се може нагађати о разлозима због којих је негде почетком прошле деценије одлучио да напусти српску владу, као и о томе да ли је средином деведесетих финансирао ЈУЛ, како се причало, а касније и ДОС и покојног премијера Зорана Ђинђића. Тајанствена остаје и отмица из 2001. године, када су Мишковића киднаповали тадашњи чланови "земунског клана" и за откуп тражили око 3,5 милиона евра.

Људи блиски Мишковићу, при том, тврде да овај бизнисмен приватно није уопште ћутљив, него врло глагољив човек, али не и за новине, па ни за "Политику" овог пута. За њега кажу да "док ради, не прича". Тако се својевремено није хвалисао отварањем представништава по Србији и статусом ексклузивног увозника и заступника аутомобила – "Фијата", "Ланче", "Алфа Ромеа" и "Хонде", а најновије BMW-а, па козметичког концерна "Нивее", произвођача апарата за домаћинство "Мулинекса" и разних спортских и модних кућа попут "Најкија", "Спида", "Ескаде" и "Мекса" и "Заре".

На списку фирми чији је Мишковић власник су и  "Подунавље", "Базар", семенарска кућа "Семе", пољопривредна добра "Напредак" и "Јединство", пословни простор "Инвестбанке" на Теразијама... У тишини Мишковић је постао и  један од највећих српских велепоседника – купио је или закупио више од 20.000 хектара земље.

Мирослав Мишковић је рођен у Крушевцу 1945. године. Након што је дипломирао економију на Београдском универзитету, запослио се у девизном сектору "Југобанке" у родном граду. Одатле накратко прелази у "Трајал", а потом у "Жупу" Крушевац, хемијску индустрију, где је именован за генералног директора.

Већ средином осамдесетих, као успешног руководиоца "Жупе", препоручују га Слободану Милошевићу за место републичког премијера. Мишковић постаје потпредседник владе. Чини се, врло брзо увиђа да се неће баш усрећити на месту на коме стално мора да "сања" шта све може бити по вољи главном газди, па како се већ тада његова радикална идеја о приватизацији умногоме разликовала од осталих,  одустаје од трке за улазак у нову владу. Одлучује да изнајми собу у хотелу "Славија" и оснива увозно-извозно предузеће "Делта М".

Одличне везе које је током рада у "Жупи" успоставио са Словенијом помогле су му да развије свој експорт-импорт на коме је и зарадио, како каже, први милион марака. Једном приликом је сам признао да је овај новац више зарадио "на туђу глупост, него на сопствену памет".

Ових дана завршава велики посао са хрватским "Агрокором".

Иако се за већину тајкуна сматра да су велике паре згрнули у време Милошевића, за Мишковића се слободно може рећи да му посао ништа мање није цветао ни са доласком демократа на власт, после 2000. године, када се "Делта холдинг" практично пробија у сам врх српске привреде. Због некадашњих веза са Слободаном Милошевићем нашао се чак и на листи оних који нису могли да добију америчку визу, нити визу ЕУ, али је убрзо скинут са те листе.

Лондонски "Санди тајмс" је почетком маја ове године објавио да је Мишковић свом сину, студенту у Кенсингтону, купио вилу вредну 25 милиона фунти. То је тада била најскупља некретнина у Великој Британији, прескупа чак и за једног Елтона Џона и Мика Џегера.

"Делта холдинг" данас има око 16.000 запослених и обрт већи од милијарду евра и представља највећу и најуспешнију српску приватну корпорацију.