Велика битка око прашњавих књига

Од нашег сталног дописника

У коју год област зађе, направи велики поремећај, ствари престају да буду онаквим какве су биле. „Гугл”, „горила дигиталних информација”, један од највећих технолошких и пословних феномена информатичке ере, зашао је тако и у домен издаваштва и на себе навукао велики талас беса: против њега је поднето више од 350 судских поднесака од стране појединаца, непрофитних група, библиотекарских асоцијација, америчких и страних издавача, умешао се и овдашњи Департмент правде, па чак и неколико страних влада.

Повод је – велика гомила прашњавих књига. „Гугл”, америчка корпорација са којом се сусрећемо готово свакодневно, кад год изађемо на Интернет и пожелимо да у његовом бескрајном руднику нешто за себе пронађемо, наумио је да отвори велику дигиталну библиотеку у којој ће се, за почетак, налазити десет милиона наслова. Не књига које су доступне у књижарама, него управо оних којих тамо нема или нису доступне на други комерцијални начин. Углавном књига чији се аутори знају, али који или нису више живи или им се наследници не знају. Па пошто немају ни родитеље ни старатеље, оне се у издавачком жаргону зову „сирочићима”.

На први поглед, реч је о значајном цивилизацијском подухвату, сасвим у складу са мисијом „Гугла” „да организује све информације света”. Зашто би неко имао нешто против тога да културно благо прекривено заборавом буде поново откривено и постане доступно на једноставан начин, само кликом компјутерског миша?

„Гугл” је овај пројекат дискретно, неки кажу и „тајно”, покренуо још 2002, када је почео да скенира на милионе књига из библиотека широм света. Обелоданио га је 2004. под називом „Гугл библиотека”. Пре година дана је са са Еснафом аутора Америке потписао и уговор којим регулише надокнаду ауторских права за ову библиотеку. „Гугл” ће, по овом документу од 135 страна, Еснафу платити своту од 125 милиона долара. Сва дела која су „аут ов принт” (нису комерцијално доступна) по овом уговору прелазе у надлежност „Гугла” као њиховог новог (дигиталног) издавача, а из тога ће бити изузета само она чији аутори, или носиоци права, то изричито затраже. Сваки аутор ће за скенирање добити надокнаду од 60 долара, а потом и део прихода од продаје – ако књигу (у дигиталној форми) неко купи.

Зашто је ово постало спорно и зашто се цео подухват сматра великим поремећајем у постојећем издавачком поретку (један аутор је „Гугл” сликовито назвао „дикенсоновским уличним џепарошем”) кад је реч о књигама које су ван промета?

Разлог је што све ипак није онако како на први поглед изгледа. Од нултог удела на издавачком тржишту, „Гугл” преко ноћи постаје велики играч, са 10 милиона књига на 400 језика (укључујући и српски) у својој понуди. Сервис ће, додуше, у почетку бити доступан само у Америци, али у дигиталној ери мало шта дуго остаје локално, све се веома брзо претвара у глобално.

Главна примедба је да ће „Гугл” на овај начин постати монополиста у категорији књига „сирочића”: од поменутих 10 милиона већ скенираних наслова, бар седам милиона неће бити доступно нигде другде.

Све ово се, што је кључна околност, догађа у време кад дигитално издаваштво узима залет, кад је све више „књига на струју”, електронских читача, и када књиге почињу да се читају и са скупљих мобилних телефона. Целокупна издавачка индустрија, а посебно највећа, америчка, нервозна је и због наговештаја да би могла да доживи судбину музичке индустрије, којој је дигитална технологија – могућност да се садржаји веома једноставно копирају и шире даље – потпуно пореметила пословни модел заснован на „носачима звука”, прво плочама, па онда касетама и на крају компакт-дисковима. Музика данас путује Интернетом и чува се у „ајподима” и „МП-3 плејерима”.

Спор је донекле почео да се отплиће прошле недеље када је, под притиском, „Гугл” учинио делимичан уступак: за почетак, кад сервис крене, доступне ће бити само књиге са енглеског говорног подручја а регистроване у Америци, дакле оне објављене у САД, Великој Британији, Аустралији и Канади. „Гуглову” библиотеку пратиће и посебан регистар аутора. Приходи од књига чији се носиоци права не знају биће чувани 10 година. Свако ко приступа овој библиотеци моћи ће бесплатно да прегледа једну петину садржаја, а за целину ће морати да плати. „Гугл” ће задржавати 37 одсто прихода, а остало ће делити оригинални издавачи и носиоци права.

Британски издавачи су овако преформулисан „дил” већ прихватили, на потезу су други. Опозиција, оличена у „Алијанси отворене књиге” у којој су главни актери „Мајкрософт” и највећа дигитална књижара „Амазон”, још међутим не одустаје од замисли да све ово блокира, а Департман правде тек треба да саопшти да ли су најновије измене у складу са антимонополским законодавством. Треба, такође, имати у виду и да, са годишњим профитом који се мери милијардама долара, „Гугл” обично оствари оно што науми.