Понедељак, 20.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бугарска се прикључила на „Јужни ток”

Бугарска се прикључила на „Јужни ток”
јужни ток

Бугарска и Русија су јуче у Софији потписале уговор о изградњи гасовода „Јужни ток”, у присуству председника двеју земаља, Владимира Путина и Георгија Прванова.

Документ о изградњи гасовода транспортног капацитета од 30 милијарди кубних метара гаса годишње и процењеним трошковима градње око 1,4 милијарде евра, потписали су бугарски министар за привреду и енергетику Петар Димитров и руски министар за гориво и енергетику Виктор Христенко.

Бугарски премијер Сергеј Станишев изјавио је да ће Русија и његова земља имати једнаке уделе у компанији за изградњу и управљање гасоводом на бугарској територији, што ће обезбедити да интереси Софије, укључујући и будућу исплату дивиденди, не буду угрожени.

Станишев је истакао да је одлучујући корак у преговорима двеју земаља учињен након интервенције председника Путина. Руски преговарачи су, наиме, још јуче захтевали да Русија добије 51 одсто удела у поменутој компанији.

Гасовод „Јужни ток” је заједнички пројекат руског гиганта „Гаспрома” и италијанске енергетске компаније ЕНИ, којим ће се природни гас транспортовати из Русије, а могуће и из централне Азије, у Европу преко Црног мора.

Подводни део гасовода у дужини од 900 километара повезиваће руску обалу Црног мора и бугарски град Бургас, а површински део ће се састојати од два крака.

Један крак ће ићи кроз Бугарску и Грчку, преко Јадранског мора до италијанског града Бриндизија, док ће се други протезати у правцу север–запад, а могуће су две руте: кроз Бугарску, Србију, Мађарску и Аустрију или кроз Бугарску, Србију, Хрватску, Словенију и Аустрију.

Путин је јуче на конференцији за медије у Софији такође истакао да су Русија и „Гаспром” способни да у потпуности покрију растућу европску тражњу природног гаса.

Руски председник Владимир Путин изразио је чуђење због тога што велики заједнички пројекти Русије и Бугарске, о којима су јуче у Софији потписани споразуми, изазивају негативна реаговања и отпор. „Можемо се само чудити што су неки пројекти, о којима смо се договорили, изазивали негативан однос”, рекао је Путин на званичном ручку који је приредио председник Бугарске Георгиј Прванов за руске госте, пренеле су агенције. „Можемо се само чудити безобзирности људи који су се борили против очигледне користи”, рекао је руски председник, позивајући бугарске колеге да и даље реализују заједничке пројекте и развијају сарадњу. „Будућност имају они народи који умеју да се за њу боре и да се избаве од онога што омета њихов развој”, рекао је Путин. „Наши историјски корени, наша прошлост, створили су базу узајамног поверења, без кога не може да се ради ни у бизнису, ни у политици. На бази тих историјских односа ми смо данас постигли конкретан резултат, који има огроман значај за целу Европу”, рекао је шеф руске државе.

„Преговори двеју страна завршени су успешно. Интереси Бугарске су остали заштићени”, рекао је бугарски премијер Сергеј Станишев на краткој конференцији за новинаре после састанка.

Укупан годишњи проток руског гаса кроз Бугарску повећаће се са 17 на 30 милијарди кубних метара гаса, најавио је бугарски министар за економију и енергетику Петар Димитров.

„Гаспромов” гасовод „Јужни ток” је конкуренција планираном европском гасоводу „Набуко”.

„Јужни ток”, пројекат вредан 10 милијарди евра, требало би да преноси до западне Европе руски гас преко централне и јужне Европе, укључујући и Србију. ЕУ подржава пројекат „Набуко”, у којем и Бугарска учествује, а који ће преносити гас из Каспијског мора, заобилазећи Русију.

Русија и Бугарска потписале су данас неколико споразума, међу којима и споразум о учешћу у изградњи гасовода „Јужни ток”, формирању компаније за постављање нафтовода Бургас–Александруполис и о изградњи и опремању атомске централне „Белене”.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.