Небрушени ваљевски дијамант

Ваљево – Готово свако ко би на неком од сајмова на којима се представљају локалне самоуправе имао прилике да разгледа презентацију Ваљева стекао би утисак да се ради о средини у којој би се вредело трајно настанити. Ништа мање нису похвалне ни оцене оних који као гости долазе у град на Колубари, а како се посебно истиче, до атрактивних дестинација у околини може се доћи малтене пешице, и све то на само сто километара од главног града, с којим је Ваљево повезано и мрежом „Беовоза“.

Међутим, само од лепоте се не може живети ни у једном граду, па ни у Ваљеву. Тренутно, близу 8.000 особа је на евиденцији овдашње филијале Националне службе запошљавања. Толики цех транзицији платио је град у коме је својевремено бујало приватно предузетништво, у коме је почетком деведесетих, у сарадњи са партнером из Израела, утемељен па после неколико година угашен центар за брушење дијаманата, за који се говорило да ће бити водећи у овом делу Европе. Говорило се и да ће Ваљево бити средиште регије која ће бити лидер у производњи здраве хране и племенитих пијаћих вода...

Како и зашто велики потенцијали углавном нису прерасли у више од тога, у ваљевској политичкој и широј јавности постоје различита тумачења и објашњења. А управо када је пре три године било најпотребније амортизовати последице транзиције, локална власт је услед међустраначког трвења месецима била у блокади, што је довело и до увођења привремених мера.

Да је неуспела приватизација ипак оставила најдубље ожиљке на привредном ткиву Ваљева, сматра и градоначелник Зоран Јаковљевић:

– Од десетак својевремено успешних колектива, приватизација је на задовољавајући начин обављена у „Ваљевопуту“, који су купили власници из Мађарске. Као гумицом избрисани су „Елинд“, Фабрика коже, „Јабланица“, „Стефил“ и „Узор“, а набројане фирме су уз „Крушик“ биле окосница привредног развоја Ваљева. Како сам обавештен, у „Србијанки“ је због дугова искључена струја, што јасно говори како тим предузећем газдује нови власник, бугарска компанија „Медија свјат“ која је са Агенцијом за приватизацију потписала уговор по коме није обавезна да две године било шта улаже. Што је најгоре, нису обавезни ни да очувају основну делатност „Србијанке“, а то је откуп и прерада воћа. На тај начин погођено је неколико хиљада примарних пољопривредних произвођача са ваљевског сеоског подручја – наводи градоначелник Јаковљевић, истичући да је „Крушик“ у међувремену успео да се позиционира као једна од водећих фабрика војне индустрије у Србији, иако данас, уместо некадашњих 10.000, упошљава тек 2.500 радника. Овоме ваља додати да фабрике словеначког „Горења“, италијанског „Валија“ и аустријског „Аустротерма“ такође успешно послују.

Истина, економска криза је осујетила намеру „Горења“ да овде изгради нову фабрику за производњу веш-машина, из истих разлога ни „Интерекс“ није изградио планирани велики тржни центар, а од улагања је одустало и неколико мањих инвеститора, чиме је Ваљево прикраћено за око 700 нових радних места.

– Захваљујући виталној малој привреди (у граду постоји 60 приватних штампарија), успешним металским и грађевинским фирмама, као и оним из области трговине и услуга, Ваљево у привредном смислу ипак није потонуло – каже градоначелник Јаковљевић, најављујући да је у току израда неколико пројеката локалног економског развоја, ради се и на формирању привредног савета и изради коначне верзије стратешког документа, визије развоја града до 2012. године.

Док планови и пројекти који ће отворити перспективе напретка не почну да се отелотворују, ваљевска локална самоуправа ће морати да се позабави и проблемима најсиромашнијих суграђана, којих је на списку оних којима је нужна социјална помоћ све више. Од јануара, поново ће почети да ради народна кухиња, за око 400 корисника.

Будимир Нововић