Конгоански покољ пред Хашким трибуналом

Према извештајима агенција
Хаг, Кигали – Први пут од оснивања Међународног кривичног суда (2002) у Хагу је у уторак почело суђење оптуженима за „убиства током рата”: осумњичени су, као и у случају претходних првенаца МКС-а – Африканци.

Ове седмице главни тужилац Међународног кривичног суда аргентински правник Луис Морено Окампо подигао је оптужницу против Жермаина Катанге (31) и Матијеа Нгуђола Чуија (39) због налога за истребљење села Борого на путу за стратешки град Бунија у дијамантима богатој провинцији Итури на североистоку ДР Конга. Обојица су иначе припадници Покрета за револуционарно ослобођење Руанде племена Хуту.

У нападу који су 2003. године предводили Катанга и Чију у Борогоу је – према наводима оптужнице– силовано, запаљено и преклано преко 200 мушкараца, жена и деце. Истина о покољима на афричком екватору крајем 20. и почетком овог века замршена је: селом Борого је до напада одреда Катанге и Чијуа управљао Томас Лубанга који већ лежи у Схевенингену.

Афричка „ћелија” у хашком затвору ових дана је иначе све бројнија, због чега је већ званично протестовала Афричка унија – организација 53 државе Црног континента.

Наиме, први бивши председник једне државе оптужен 2008. године за ратна недела пред Међународним кривичним судом био је некадашњи лидер Либерије Чарлс Тејлор. Први актуелни председник једне државе оптужен за злочине против човечности 2008. године пред МКС-ом  јесте лидер Судана Омар ал Башир. А први процес који је уопште отворен пред Међународним кривичним судом покренут је лане против Томаса Диула Лубанге, лидера Хуту милиције на североистоку ДР Конга.

Хашка суђења Тејлору и Лубанги као и налог за хапшење Омара ал Башира због правничких противуречности изазвали су бурне реакције међународне заједнице и нису одмакли далеко од почетка. Чарлс Тејлор је под мистериозним околностима ухапшен у избеглиштву у Нигерији: у Хашком трибуналу ових дана он је тврдио да је жртва „завере САД и Велике Британије”. Првобитна оптужница МКС-а против конгоанског побуњеничког лидера заснивала се на тајним документима УН који у први мах нису били достављени Лубанговој одбрани. Налог за хапшење суданског председника Омара ал Башира издат је након прегласавања судија у првостепеном већу због мањка доказа о наводном председничком налогу за геноцид у Дарфуру.

Хашка правда није се показала ни у случају трибунала УН за геноцид у Руанди (одвијао се у Аруши, Танзанија). Од оснивања, 1994. године, суд није стигао до оптужнице против наредбодаваца геноцида у коме је за три месеца побијено више од 800.000 људи.

У међувремену, немачка полиција је ових дана у Манхајму ухапсила двојицу Хуту вођа озлоглашеног Покрета за револуционарно ослобођење Руанде, који годинама конфорно живе на Западу. Званични Париз је јуче – први пут за 15 година – послао двојицу судија у Кигали ради утврђивања кривичне одговорности бројних Хуту избеглица који од покоља племена Тутси живе у Француској, међу њима и Агате Канзига Хабјаримана, удовице некадашњег лидера Руанде Жувенала Хабјаримане. „Француска је међу земљама у којима живи највећи број оптужених за геноцид у коме је страдало преко милион људи”, упозорава афричка медијска агенција „аllafrica.com”. Главни тужилац МКС-а аргентински адвокат Луис Морено Окампо недавно је боравио и у Кенији да размотри могућност преузимања суђења виновницима крвавог постизборног насиља у тој источноафричкој земљи почетком 2008. године.

Т. В.

-------------------------------------------------------

Побуњеници поричу организовање масакра

Жермаин Катанга и Матијеу Нгуђоло Чуи одбацили су јуче свих 10 навода оптужнице МКС-а о организовању силовања и покоља на истоку ДР Конга почетком 2003. године, пренеле су агенције.