Kongoanski pokolj pred Haškim tribunalom

Prema izveštajima agencija
Hag, Kigali – Prvi put od osnivanja Međunarodnog krivičnog suda (2002) u Hagu je u utorak počelo suđenje optuženima za „ubistva tokom rata”: osumnjičeni su, kao i u slučaju prethodnih prvenaca MKS-a – Afrikanci.

Ove sedmice glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda argentinski pravnik Luis Moreno Okampo podigao je optužnicu protiv Žermaina Katange (31) i Matijea Nguđola Čuija (39) zbog naloga za istrebljenje sela Borogo na putu za strateški grad Bunija u dijamantima bogatoj provinciji Ituri na severoistoku DR Konga. Obojica su inače pripadnici Pokreta za revolucionarno oslobođenje Ruande plemena Hutu.

U napadu koji su 2003. godine predvodili Katanga i Čiju u Borogou je – prema navodima optužnice– silovano, zapaljeno i preklano preko 200 muškaraca, žena i dece. Istina o pokoljima na afričkom ekvatoru krajem 20. i početkom ovog veka zamršena je: selom Borogo je do napada odreda Katange i Čijua upravljao Tomas Lubanga koji već leži u Sheveningenu.

Afrička „ćelija” u haškom zatvoru ovih dana je inače sve brojnija, zbog čega je već zvanično protestovala Afrička unija – organizacija 53 države Crnog kontinenta.

Naime, prvi bivši predsednik jedne države optužen 2008. godine za ratna nedela pred Međunarodnim krivičnim sudom bio je nekadašnji lider Liberije Čarls Tejlor. Prvi aktuelni predsednik jedne države optužen za zločine protiv čovečnosti 2008. godine pred MKS-om  jeste lider Sudana Omar al Bašir. A prvi proces koji je uopšte otvoren pred Međunarodnim krivičnim sudom pokrenut je lane protiv Tomasa Diula Lubange, lidera Hutu milicije na severoistoku DR Konga.

Haška suđenja Tejloru i Lubangi kao i nalog za hapšenje Omara al Bašira zbog pravničkih protivurečnosti izazvali su burne reakcije međunarodne zajednice i nisu odmakli daleko od početka. Čarls Tejlor je pod misterioznim okolnostima uhapšen u izbeglištvu u Nigeriji: u Haškom tribunalu ovih dana on je tvrdio da je žrtva „zavere SAD i Velike Britanije”. Prvobitna optužnica MKS-a protiv kongoanskog pobunjeničkog lidera zasnivala se na tajnim dokumentima UN koji u prvi mah nisu bili dostavljeni Lubangovoj odbrani. Nalog za hapšenje sudanskog predsednika Omara al Bašira izdat je nakon preglasavanja sudija u prvostepenom veću zbog manjka dokaza o navodnom predsedničkom nalogu za genocid u Darfuru.

Haška pravda nije se pokazala ni u slučaju tribunala UN za genocid u Ruandi (odvijao se u Aruši, Tanzanija). Od osnivanja, 1994. godine, sud nije stigao do optužnice protiv naredbodavaca genocida u kome je za tri meseca pobijeno više od 800.000 ljudi.

U međuvremenu, nemačka policija je ovih dana u Manhajmu uhapsila dvojicu Hutu vođa ozloglašenog Pokreta za revolucionarno oslobođenje Ruande, koji godinama konforno žive na Zapadu. Zvanični Pariz je juče – prvi put za 15 godina – poslao dvojicu sudija u Kigali radi utvrđivanja krivične odgovornosti brojnih Hutu izbeglica koji od pokolja plemena Tutsi žive u Francuskoj, među njima i Agate Kanziga Habjarimana, udovice nekadašnjeg lidera Ruande Žuvenala Habjarimane. „Francuska je među zemljama u kojima živi najveći broj optuženih za genocid u kome je stradalo preko milion ljudi”, upozorava afrička medijska agencija „allafrica.com”. Glavni tužilac MKS-a argentinski advokat Luis Moreno Okampo nedavno je boravio i u Keniji da razmotri mogućnost preuzimanja suđenja vinovnicima krvavog postizbornog nasilja u toj istočnoafričkoj zemlji početkom 2008. godine.

T. V.

-------------------------------------------------------

Pobunjenici poriču organizovanje masakra

Žermain Katanga i Matijeu Nguđolo Čui odbacili su juče svih 10 navoda optužnice MKS-a o organizovanju silovanja i pokolja na istoku DR Konga početkom 2003. godine, prenele su agencije.