Повратак Јоакима

„Повратак Јоакима” – јавна презентација иницијативе за додељивање статуса установе културе од националног значаја Књажевско-српском театру из Крагујевца, био је повод јучерашњег окупљања уметника и запослених у култури у Удружењу Крагујевчана у Београду. Иницијативу је почетком октобра покренула HBOMillenniuM из Крагујевца, уз подршку града Крагујевца, Балканског фонда за локалне иницијативе и Коалиције за децентрализацију, чији је оснивач „Протекта” из Ниша, и Удружење Крагујевчана у Београду и пријатеља Крагујевца. Поменута иницијатива, како смо обавештени, представљена је и Небојши Брадићу, републичком министру културе и локалној крагујевачкој јавности.

– Удружење Крагујевчана у Београду дало је снажну подршку тој иницијативи, придружило се и организовало стручну расправу на ту тему. Ова иницијатива не значи преношење оснивачких права, већ сматрамо да институције које се везују за почетке нове српске државности, као што је Књажевско-српски театар из Крагујевца, заслужује звање институције од националног значаја сходно Закону о култури. Добијањем статуса установе културе од националног значаја, Књажевско-српски театар би стекао право на заједничке пројекте који се финансирају из буџета Републике Србије а који се односе на неговање и гајење културних традиција у позоришној уметности. Добијањем поменутог статуса било би, касније, омогућено укључивање у неке сличне међународне асоцијације које носе атрибут националног, па и код европских фондова – каже Зоран Матовић, председник Удружења Крагујевчана у Београду.

Београдски Крагујевчани сматрају да је Књажевско-српски театар, сходно Закону о култури, један од првих кандидата за стицање поменутог статуса не само због датума оснивања, већ и зато што је изнедрио десетине врсних глумаца – од Љубе Тадића, Мије Алексића, Бранислава Циге Јеринића, до Горице Поповић, Радета Марјановића и других уметника.

– Подржавам ову иницијативу из два разлога. Први је јер сам у том позоришту одрасла, јер је мој отац као сликар цео свој радни век провео у њему и јер сам на тој сцени, практично, проходала. Ту сам гледала позоришне представе; нарочито је негован класичан репертоар, од Чехова, Шекспира, до Нушића, Стерије… и, за ту кућу сам емотивно везана. Други је мој професионални став да је јако добро да држава поведе више рачуна о институцијама којима би се дичио сваки народ, јер 175 година у животу једне културне установе је огромна ствар. Мислим да би било јако добро да се децентрализује култура. С обзиром на то да пуно путујем, знам да су у провинцији људи жедни културних садржаја, и то како је свака представа која оде ван Београда прихваћена и посећена – каже глумица Горица Поповић.

Б. Требјешанин

--------------------------------------------------------------

На позив кнеза Милоша

Књажевско-српски театар у Крагујевцу основан је давне 1835. године, али у том граду се прве позоришне представе помињу још 1825. године. Припремао их је и изводио учитељ Ђорђе Евгенијевић са ђацима. Приликом свог доласка у Крагујевац, у њима је учествовао и Јоаким Вујић. Он је дошао на позив кнеза Милоша у јесен 1834. године и постављен је за директора Театра са задатком да организује рад позоришта. Прве представе одржане су у време заседања Сретењске скупштине од 2. до 4. фебруара (по старом календару) 1835. године, када су приказани Вујићеви комади уз музику коју је компоновао Јожеф Шлезингер.