Шпедитери доказали неуставност царинске процедуре

Одредбе Царинског закона по којима царински службеници могу приликом претреса или одузимања робе да траже помоћ и од других лица као и да прикупљају личне и друге податке о појединцу а да лице на које се подаци односе не обавесте о томе, несагласне су са Уставом. Овакву одлуку донео је јуче Уставни суд Србије оцењујући више одредаба Царинског закона чију је уставност оспорило Удружење малих и средњих шпедитера Србије.

Чланом 294. (став 1) прописано је да овлашћени царински службеник може захтевати од других лица помоћ у вршењу претреса, привременог одузимања робе односно превозног средства или привремено задржавање лица као и да су особе од којих се таква помоћ захтева дужне да помогну цариницима у таквим приликама. Уставни суд је оценио да таква одредба није сагласна са Уставом будући да ни једним делом Царинског закона такво овлашћење царинског службеника и обавеза другог лица нису ближе уређени. Применом ове одредбе, приметила је судија известилац Катарина Манојловић-Андрић, „друга лица дужна су да поступе по захтеву царинског органа и против своје воље, у времену и на начин који законом нису уређени и одређени, што ову одредбу у делу којим се таква обавеза утврђује, према оцени Уставног суда, чини несагласном са оним одредбама Устава које забрањују принудан рад (чл. 26. ст. 3 и 4), гарантују слободу кретања (чл. 39 ст. 1 и 2) и др”.

Да би обавила послове из своје надлежности, царина прикупља податке о појединцу а по члану 296, став 1 закона, царински службеник није дужан да обавести лице на које се подаци односе, уколико би то отежало или онемогућило обављање одређеног посла. И ова одредба је, по оцени суда, неуставна, јер највиши правни акт (у члану 42. став 4) каже да свако има право да буде обавештен о прикупљеним подацима о својој личности у складу са законом и право на судску заштиту у случају злоупотребе. Иста одредба несагласна је и са оним делом Устава који наводи да свако има право да приступи подацима који су у поседу државних органа и организација са јавним овлашћењима. То значи, нагласила је Манојловић-Андрић „да се законом не може ограничити право лица да добије податке које државни органи прикупљају о његовој личности, већ да се законом може уредити само начин приступа тим подацима”.

М. Петрић

----------------------------------------------------

Усвојена уставна жалба СПЦ

Суд је јуче усвојио више уставних жалби, међу којима и жалбу Српске православне црквене општине за Рашку област у Новом Пазару. Жалба је изјављена због повреда права на суђење у разумном року. Ова црквена општина покренула је 1980. године парнични поступак против ГП „Новоградња” из Сјенице и двојице приватних лица јер нису по истеку уговора уклонили бараке са црквене земље. Сем неких почетних рочишта предмет је годинама био архивиран да би Врховни суд Србије средином 2003. године укинуо пресуду Општинског и Окружног суда у Новом Пазару и предмет вратио првостепеном суду на поновни поступак који ни после 28 година није окончан.