Ко слуша Буша

АМЕРИЧКИ ПРЕДСЕДНИК је у среду завршио своју осмодневну посету Блиском истоку, региону у којем САД имају највеће интересе – и најтеже проблеме. У нормалним околностима, свака његова изговорена реч била би у врху публицитета глобалних медија. Овога пута, у најбољем случају, ти извештаји су били у сенци главног догађаја код куће – унутарпартијских квалификација за председничке изборе до којих има још добрих десет месеци – довољно да се много тога у свету промени, пре него што промене почну да се збивају у самој Америци.

У извештајима је зато више пажње поклањано декору посете него конкретним политичким постигнућима ове турнеје. Буш је, истина, много говорио, али као никад досад те речи су биле у нескладну са реалношћу на терену. Наравно, кључна реч је опет била демократија, као универзални лек, али није прошло незапажено да је то предочавано домаћинима чија се демократска репутација креће у распону од скромне до сасвим непостојеће.

Али, пошто је реч о савезницима, гост је настојао да своју проповед помири са њиховим осетљивостима, па је тако, као пример како демократија не мора да подразумева и прекид са локалним обичајима и традицијом, навео послератни Јапан, где ето, захваљујући управо Америци, народ има и функционалну демократију и наследног монарха. Околност да јапански цар нема никакве власти није поменуо. Емири и шеици, коју сву власт држе у својим рукама, све ово су слушали – и климали главом.

На Блиском истоку он је поновио тезу о новој „осовини зла”, коју овога пута чине Иран и Ал Каида, али, наравно, није се у Саудијској Арабији, која тешко може да буде модел демократије, грађанских слобода и људских права, освртао на тамошњи бренд ислама, вахабизам, исти она који настоји да наметне и Осама бин Ладен. Уместо тога, Ријаду је понуђен нови арсенал „паметног оружја” (за адекватну своту долара, изражену у милијардама). Саудијски двор је био задовољан – све док није откривено да ће Израел добити још паметније ракете и бомбе.

Тек што је, боравећи у Израелу, саопштио да историјско помирење између Палестинаца и јеврејске државе може да се постигне до краја године, у Гази су избили најжешћи израелско-палестински сукоби у последњих неколико месеци. Откако је прошлог новембра у Анаполису предочена нова мапа „пута ка миру”, ситуација на терену се непрестано погоршава, па је мировни процес зато више виртуелан него стваран. А праве димензије Бушове турнеје предочио је један Арапин којег су, у маси оних који су са пристојне дистанце клицали (или негодовали), ухватиле камере светских медија: он је на прсима имао беџ са поруком „Још 12 месеци Бушовог мандата”.

ПАКИСТАН ТОНЕ СВЕ ДУБЉЕ У КРИЗУ, потврдили су најновији догађаји у овој муслиманској нацији чија се дестабилизација прати са великим стрепњама, с обзиром на њен позамашан нуклеарни арсенал. Напади терориста самоубица су настављени, али новост је све већа одважност исламских екстремиста у проблематичним пограничним провинцијама.

Око хиљаду побуњеника тамо је минуле недеље напало и освојило једну армијску касарну, смештену у тврђави коју су својевремено за своје потребе саградили Британци. Биланс је више од 20 убијених или заробљених војника пакистанске армије, која је у овом региону лане изгубила око хиљаду својих људи.

Најновији извештаји са лица места говоре да би следећа мета – и велики добитак за талибане, односно Ал Каиду која се по многим тврдњама утврдила управо са пакистанске стране неприступачних врлети планинског ланца Хинду Куш – могао да буде Пешавар, главни погранични град, један од највећих у земљи.

Талибани и њихови симпатизери сада држе стратешке тачке на периферији Пешавара, одакле организују повремене нападе на полицијске станице и војне јединице и настоје да заведу „исламски поредак” тиме што од девојчица траже да носе чадоре и подмећу експлозив у видеотеке са дивиди филмовима. Све у свему, реч је о „асиметричном рату”, који „терористи не морају да изгубе, док држава мора да га добије”, како је то сумирао управо шеф пешаварске полиције.

РУСКО-БРИТАНСКИ ОДНОСИ наставили су клизавицу на коју су ступили 2006, после убиства бившег агента КГБ/ФСБ-а преобраћеног у дисидента, у Лондону. Овога пута на мети су два британска културна центра у Русији, чије је затварање шефа британске дипломатије подсетило на „акције из хладног рата”. Руска страна тврди, пак, да је реч о непоштовању локалних закона од стране Британаца. Конопац се затеже, и засад не пуцају конци економске сарадње – Британци су међу највећим инвеститорима у Русији – а тек треба да се покаже да ли је реч о дипломатском покеру. О дипломатским сигналима свакако јесте.