Ko sluša Buša

AMERIČKI PREDSEDNIK je u sredu završio svoju osmodnevnu posetu Bliskom istoku, regionu u kojem SAD imaju najveće interese – i najteže probleme. U normalnim okolnostima, svaka njegova izgovorena reč bila bi u vrhu publiciteta globalnih medija. Ovoga puta, u najboljem slučaju, ti izveštaji su bili u senci glavnog događaja kod kuće – unutarpartijskih kvalifikacija za predsedničke izbore do kojih ima još dobrih deset meseci – dovoljno da se mnogo toga u svetu promeni, pre nego što promene počnu da se zbivaju u samoj Americi.

U izveštajima je zato više pažnje poklanjano dekoru posete nego konkretnim političkim postignućima ove turneje. Buš je, istina, mnogo govorio, ali kao nikad dosad te reči su bile u neskladnu sa realnošću na terenu. Naravno, ključna reč je opet bila demokratija, kao univerzalni lek, ali nije prošlo nezapaženo da je to predočavano domaćinima čija se demokratska reputacija kreće u rasponu od skromne do sasvim nepostojeće.

Ali, pošto je reč o saveznicima, gost je nastojao da svoju propoved pomiri sa njihovim osetljivostima, pa je tako, kao primer kako demokratija ne mora da podrazumeva i prekid sa lokalnim običajima i tradicijom, naveo posleratni Japan, gde eto, zahvaljujući upravo Americi, narod ima i funkcionalnu demokratiju i naslednog monarha. Okolnost da japanski car nema nikakve vlasti nije pomenuo. Emiri i šeici, koju svu vlast drže u svojim rukama, sve ovo su slušali – i klimali glavom.

Na Bliskom istoku on je ponovio tezu o novoj „osovini zla”, koju ovoga puta čine Iran i Al Kaida, ali, naravno, nije se u Saudijskoj Arabiji, koja teško može da bude model demokratije, građanskih sloboda i ljudskih prava, osvrtao na tamošnji brend islama, vahabizam, isti ona koji nastoji da nametne i Osama bin Laden. Umesto toga, Rijadu je ponuđen novi arsenal „pametnog oružja” (za adekvatnu svotu dolara, izraženu u milijardama). Saudijski dvor je bio zadovoljan – sve dok nije otkriveno da će Izrael dobiti još pametnije rakete i bombe.

Tek što je, boraveći u Izraelu, saopštio da istorijsko pomirenje između Palestinaca i jevrejske države može da se postigne do kraja godine, u Gazi su izbili najžešći izraelsko-palestinski sukobi u poslednjih nekoliko meseci. Otkako je prošlog novembra u Anapolisu predočena nova mapa „puta ka miru”, situacija na terenu se neprestano pogoršava, pa je mirovni proces zato više virtuelan nego stvaran. A prave dimenzije Bušove turneje predočio je jedan Arapin kojeg su, u masi onih koji su sa pristojne distance klicali (ili negodovali), uhvatile kamere svetskih medija: on je na prsima imao bedž sa porukom „Još 12 meseci Bušovog mandata”.

PAKISTAN TONE SVE DUBLjE U KRIZU, potvrdili su najnoviji događaji u ovoj muslimanskoj naciji čija se destabilizacija prati sa velikim strepnjama, s obzirom na njen pozamašan nuklearni arsenal. Napadi terorista samoubica su nastavljeni, ali novost je sve veća odvažnost islamskih ekstremista u problematičnim pograničnim provincijama.

Oko hiljadu pobunjenika tamo je minule nedelje napalo i osvojilo jednu armijsku kasarnu, smeštenu u tvrđavi koju su svojevremeno za svoje potrebe sagradili Britanci. Bilans je više od 20 ubijenih ili zarobljenih vojnika pakistanske armije, koja je u ovom regionu lane izgubila oko hiljadu svojih ljudi.

Najnoviji izveštaji sa lica mesta govore da bi sledeća meta – i veliki dobitak za talibane, odnosno Al Kaidu koja se po mnogim tvrdnjama utvrdila upravo sa pakistanske strane nepristupačnih vrleti planinskog lanca Hindu Kuš – mogao da bude Pešavar, glavni pogranični grad, jedan od najvećih u zemlji.

Talibani i njihovi simpatizeri sada drže strateške tačke na periferiji Pešavara, odakle organizuju povremene napade na policijske stanice i vojne jedinice i nastoje da zavedu „islamski poredak” time što od devojčica traže da nose čadore i podmeću eksploziv u videoteke sa dividi filmovima. Sve u svemu, reč je o „asimetričnom ratu”, koji „teroristi ne moraju da izgube, dok država mora da ga dobije”, kako je to sumirao upravo šef pešavarske policije.

RUSKO-BRITANSKI ODNOSI nastavili su klizavicu na koju su stupili 2006, posle ubistva bivšeg agenta KGB/FSB-a preobraćenog u disidenta, u Londonu. Ovoga puta na meti su dva britanska kulturna centra u Rusiji, čije je zatvaranje šefa britanske diplomatije podsetilo na „akcije iz hladnog rata”. Ruska strana tvrdi, pak, da je reč o nepoštovanju lokalnih zakona od strane Britanaca. Konopac se zateže, i zasad ne pucaju konci ekonomske saradnje – Britanci su među najvećim investitorima u Rusiji – a tek treba da se pokaže da li je reč o diplomatskom pokeru. O diplomatskim signalima svakako jeste.