Гласај женски

У Америци се први пут за председничко место кандидује жена. Ако се то догађа у земљи која је за многе симбол демократије, онда је и Србија напредна, јер се и код нас кандидовала жена, чије име због изборне тишине не смемо да поменемо.

Ипак, за разлику од српске кандидаткиње, Хилари Клинтон у председничку трку улази са знатно већим шансама за победу и историјску улогу прве жене председника САД. А како резултати истраживања показују да ће на америчким председничким изборима идуће године већи проблем бити ако је кандидат пушач, старији од 72 године, мормон или два пута разведен, него ако је жена или тамнопут, за Хилари има наде.

Сеголен Роајал није успела да постане председник Француске, и многи су коментарисали да је Никола Саркози однео победу понајвише зато што је мушкарац. Ни код нас својевремено није прошла Јелисавета Карађорђевић.

Бити председница државе је велики залогај за жене и код нас и у иностранству, можда пре свега зато што оне чак и не излазе у довољном броју на изборе, нису политички активне као мушкарци и тешко освајају важна места у власти. У парламенту Краљевине Југославије није било ниједне жене. После 1945. године равноправност полова уписана је у Устав, а на последњим парламентарним изборима 2006. године, иако у Србији има 52 одсто жена, у парламенту их је 10,8 одсто, у војвођанском 19,7 а у локалним парламентима 22 одсто.

Светлана Логар из Стратешког маркетинга, каже да су у неким земљама различите боје листићи за гласања жена и мушкараца и да постоје прецизни подаци о томе како се гласало према половима, а да код нас мало ко о томе води рачуна. „Код нас су то или процене или истраживања из чега се види колико нам је то важно.”

Истраживања показују да жене за око 10 одсто мање излазе на изборе од мушкараца, иако су већина у бирачком телу. Утврђено је и да на биралишта најређе излазе домаћице, ређе чак и од младих између 18 и 30 година од којих тек сваког десетог не мрзи да одшета до биралишта. Зато је невладина организација Центар модерних вештина покренула нестраначку кампању за повећање излазности жена на изборе под слоганом „Бирам да волим, волим да бирам”. Циљ кампање је подизање свести о важности изласка на изборе и мотивација жена да у што већем броју гласају. ЦМВ је овај пројекат испробао прошле године, и како каже председник управног одбора Милош Ђајић, нису одустали ни ове године иако је време кратко, а новца за кампању нема довољно. „У градовима које смо посетили прошле године излазност је била већа за један до три одсто, осим у Новом Пазару где је излазност била за један одсто мања, што захтева посебну анализу. Ове године смо са партнерима посетили више градова – Кикинду, Аду, Сенту, Бач а резултате ћемо видети.”

Како Ђајић каже, кампања је неутрална у односу на кандидате. „Не подржавамо ниједног кандидата већ подстичемо грађанке да искористе своје бирачко право.”

У ЦМВ верују у успех. Кажу да је било добро у Кикинди. Чим нека жена узме летак, крене разговор, успостави се контакт. Старије жене обећају да ће изаћи, а млађе су уздржане и ћуте. Мушкарци су били изненађени што и они не добијају летке, зар у овом свету да постоји нешто што није за њих. И када им се објасни да је све то смишљено само за жене ипак су желели да и они узму летке са тврдњом да ће гласати уместо својих жена. Мушки, нема шта.

Активисти ЦМВ кажу да желе да увере жене да су предстојећи избори више од редовних избора. Председник је једини непосредно изабран представник свих грађана и велик је његов утицај на правац којим ће Србија у следећим годинама ићи. Међутим, многи верују да су председнички избори мање важни од парламентарних, јер председник нема овлашћења која директно утичу на наш свакодневни живот.

ЦМВ је зато питао жене „Да сам председница Србије, прво бих урадила следеће”. „Ово је урађено јер се жене не препознају директно у порукама кандидата, а нема јаких жена које би се окушале у улози председничких кандидата. Да их има сигурно би се позабавиле насиљем, што ниједан кандидат не помиње. То је симптоматично”, каже Ђајић. Он каже да се кандидати не обраћају младима и женама. „Обраћају се деци, али она не гласају.”