Шопинг маратон на „црни петак”

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 29. новембра – У прохладној новембарској ноћи дуги редови су се формирали одмах после поноћи. Врата су се отварала у три сата, понегде у пет, а на неким местима претходног дана нису ни затварана – само су у одређено време почеле да важе нове цене.

По свему, минули „црни петак” - дан највећих распродаја у години, дан који је „црн” само фигуративно јер доноси прекретницу у пословним књигама трговаца, који, према увреженом миту, све дотле послују „у црвеном”, са губитком, да би баш првог дана после Дана захвалности (који пада у последњи новембарски четвртак), прешли „у црно”, постали профитабилни – није се разликовао од претходних. Није, истина, било трагедија као лане, када је руља прегазила једног вратара у Валмарту, највећем дисконтном ланцу у Америци (и на свету), и кад су у једној продавници играчака на Флориди потегнути пиштољи однели два живота после спора око тога ко има право прече куповине. Било је дакле више реда, између осталог и због предузетих мера предострожности, али 24 сата касније, у суботу, није било одговора да ли је овај традиционални шопинг маратон постигао циљ.

А циљ овога пута није био само да преокрене срећу трговаца, него и националне економије. Америка јесте потрошачки рај, али да није не би била Америка – од потрошње зависи најмање две трећине њене економије. При крају друге године економске кризе овај „црни петак” је требало да пружи одговор – да ли је рецесија заиста готова као што показују статистичке бројке, или још траје у главама Американаца.

Према првим утисцима, вероватније је ово друго. Јуриш на дисконте и робне куће овога пута била је и патриотска дужност – да се земља извуче из кризе. Али показало се да Американци у овом моменту више брину о себи него о земљи. Јесу јуче трошили, али, како показују медијски извештаји – а и непосредан увид на неким поприштима у Вашингтону и околини кад је први талас прошао – некако „стратешки”.

„Нисам толико глупа да не мислим како сутра могу да останем без посла”, рекла је тако пред телевизијским камерама једна шоперка објашњавајући да ће ове године њена породица на празничне куповине потрошити 75 одсто мање него лане.

Слично расположење одражавају и анкете спроведене уочи „црног петка”: иако су показале да ће у радњама током овог викенда бити више од трећине нације, дакле око 130 милиона људи (више ће их значи изаћи у шопинг него што је изашло на прошлогодишње председничке изборе који су иначе имали највећи одзив у историји), али да ће опрезније отварати своје новчанике и провлачити кредитне картице него лане. Просек овогодишње куповине биће 390 долара по породици, према 418 лане.

Прошлогодишњи црни петак је протекао у кризном шоку, а овогодишњи у опрезу проистеклом из искуства и још реалних страхова да би ипак могло да буде горе. Незапосленост је највећа у последњих 26 година (10,2 одсто), а прогнозе су да ће послодавци чак и кад им крене, спорије примати нову радну снагу – за сваки случај.

Отуда шопинг, који је према Ли Ајнзбергу, аутору књиге „Шоптимизам” о потрошачки навикама Американаца, „у суштини чин оптимизма”, овога пута је био обележен благим песимизмом. Јесте да је већина „заморена штедњом”, јесте да „америчке вредности” никад, како констатује „Волстрит џорнал”, „нису укључивалe стискање долара у руци”, али времена се мењају. Овај „црни петак” је дошао на крају тешке године и у околностима када није баш сигурно у којој мери ће следећа бити боља.

Тога су били свесни и трговци, који су се и сами током минулих 365 дана прилагодили реалностима: смањили донекле број артикала у магацинима, редуцирали продајни простор и скресали још неке трошкове. Знали су да ће овога пута бити мање „импулсивног трошења”, куповине из задовољства, а не из потребе, па су се потрудили да понуду формирају тако да постане неодољива. Уз то, специјалне цене: рецимо лаптоп чија је редовна цена 550 долара, могао је, али само између пет и 11 сати пре подне да се купи за 197 долара, минђуше са дијамантима од пола карата које коштају 600 долара, у „Мејсису” су јуче имале цену од само 199 – али по принципу „ко пре девојци...”. Teлевизор ЛЦД је могао да се пазари за 250 долара, ГПС уређај за само сто, три пута јефтиније него дан пре – и то је објашњење за дуге редове по мрклом мраку и хладноћи у новембарској ноћи.

Минули „црни петак” је заправо био само увод у празнике и празнично трошење. Овог викенда ће се пазарити за око 40 милијарди долара, а до Божића ће се у касе трговаца слити још десет пута толико. Али суштину празничног расположења у доба кризе, можда је најбоље сажео карикатуриста „Вашингтон поста”, на којој муштерија продавцу поставља следеће питање: „Имате ли поклон који поручује – волим те колико ми омогућава ова рецесија?”.