Самохране мајке

Одувек сам Београђанку Драгану М., која већ седам година има статус самохране мајке, сматрала јаком женом. Напустила је мужа после вишегодишњег малтретирања, подигла стамбени кредит и купила стан, а двоје деце повела са собом. Иако је високообразована и има релативно добро плаћен посао, Драгана мора да ради још неколико послова да њеној деци ништа не би недостајало. Каже да нимало није лако бити самохрана мајка, посебно на овом поднебљу где мали број људи има разумевања за жене које су, сплетом околности, приморане да живе на овакав начин.

– Најважније ми је да моја деца буду срећна. Ћерка ми студира, син се бави спортом, добра су деца и битно је да сам их поред свих проблема извела на прави пут. Ја сам им и мајка и отац, јер бивши супруг не даје ни динара за њихово издржавање. Донедавно им се није ни јављао – објаснила ми је Драгана своју животну причу.

У неким филмовима који су се „вртели” на нашим каналима видела сам да сцене у којима мајке које одлуче да саме брину о деци углавном приказују као успешне богаташице, са неколико кућних помоћница, којима апсолутно ништа не фали... Реална ситуација у Србији је таква да има и оних самохраних мајки које пристојно живе, али је много више оних које немају посао, једва крпе крај с крајем, примају социјалну помоћ, подстанари су, а дете им има неку тешку урођену или хроничну болест. Њихова судбина је далеко од холивудске приче, њихов дан се не своди на посету козметичким салонима и шопинг центрима, већ на пуко преживљавање. А на њихову муку, без обзира на то да ли су одлучиле да роде дете без подршке партнера, да ли им је муж умро или су се развеле због тешког брачног живота, готово се увек додаје и осуда околине и измишљање прича о „распуштеници” из краја.

Да не причам о томе колико је тешко да нађу мушкарца с којим могу да изађу на пиће, да поразговарају или уђу у емотивну везу, јер има много оних којима се самохрана мајка допадне, али не и чињеница да веза са њом у будућности може да донесе и неку врсту обавезе према њеној деци. Неке имају среће да су наишле на мушкарце са којима сада имају диван однос, да они обожавају њихову децу и да су проблеми иза њих, али код неких разочарења следе једно за другим... И кад је реч о потрази за послом, самохране мајке наилазе на низ препрека, тешко се запошљавају, јер неки послодавци сматрају да оне због бриге о деци неће моћи да се посвете дугочасовном раду, али и да ће чешће од осталих ићи на боловање, јер немају никог ко би могао да им притекне у помоћ. Није лако. Али, како каже Драгана М., зарад једног срећног дечјег осмеха све се да издржати.