Путину добро у политици

Од нашег дописника

Москва, 3. децембра – Више од четири сата руски премијер одговарао је на питања грађана преко телемоста организованог у Телевизији Русија. Премијер је успео да одговори на око 80 питања, од два милиона колико је стигло у студио. Док је разговор трајао, СМС-ом је дошло још око 700.000 питања, а преко телефона је покушавало да се укључи око 2.000 грађана у минуту.

Разговор, осми по реду те врсте, почео је питањем о тероризму поводом недавне трагедије воза „Невски експрес”, да би се потом проширио на све области за које су грађани Русије животно заинтересовани – пензије, плате, радна места, цене лекова, образовање, решавање стамбених питања, дрскост чиновника (наведени су бројни примери када чиновници грађане који су на ТВ чули да је „Путин обећао”, шаљу да то „траже од Путина”; премијер је тражио да га обавесте о таквим случајевима, он ће их решити) и много других.

Путин је истакао да је за њега ова врста разговора веома важна, јер је то прилика да сазна шта се догађа у огромној земљи иако по њој свакодневно путује. „Информације које на овај начин добијам говоре ми и о томе да веома много грађана у нашој земљи још увек живе тешко.” Циљ који је себи поставио јесте „да таквих питања, а њих је веома много, буде што мање”.

Грађанима, навиклим да њихове проблеме решава шеф државе (што је Путин назвао совјетским наслеђем), овакви разговори много значе. Поред тога што се појединачни случајеви заиста тренутно решавају, многи су у прилици да од шефа владе чују да чиновници постоје да би решавали проблеме грађана, а не обрнуто. Посебно је важно што и чиновници то чују.

Данашњи разговор са Путином био је веома отворен и, рекло би се, искрен. „Опасност од тероризма није отклоњена”, али држава има снаге да се одлучно с њим избори, рекао је премијер и додао да не постоји опасност од новог рата на Кавказу. На питање како се може живети од 3.800 рубаља (мање од 100 евра), одговорио је – тешко, или никако.

Упитан да ли је пожелео да напусти политику и одмори се, реаговао је речима: „То ћете причекати.” Још ће размислити о томе да ли ће учествовати у председничким изборима 2012, сада је још рано.

Ни овог пута није прошло без Путинове већ пословичне духовитости, па је на питање „Лукашенко вас често критикује, а ви не одговарате?”, одговорио „А можда је то љубав?” Децу руских олигарха, младиће који у иностранству парадирају у најскупљим колима и својим огромним богатством (повод је био недавни пример из Швајцарске када је син једног од најбогатијих Руса јурећи „ламборгинијем” изазвао саобраћајну несрећу) упоредио је са богатим (условно тако названим) људима у Совјетском Савезу који су, да би показали да имају више од других, стављали златне зубе, и то предње – да сви виде. „Ови ’ламборгинији’ су то исто – њихови златни зуби.”

На питање да ли ће Русија помагати Америци „кад она пропадне”, Путин је рекао – „кад би се то десило и ми се не бисмо добро провели”. Са Медведевом се одлично слаже јер се дуго познају, дуго раде заједно и деле исте погледе на свет.

Кад су исцрпљена сва питања учесника и водитеља, Путин је, већ по традицији, изабрао неколико оних која су стигла раније и посебно му привукла пажњу. Једно од њих било је и оцена личности и дела Јосифа Стаљина.

Истакавши да је свестан да ће његов одговор, ма какав био, изазвати нечије незадовољство, руски премијер је рекао да то питање, зато што и данас изазива велику пажњу јавности, сматра веома важним. Стаљин се не може оценити једном речју, његова улога се мора детаљно и свеобухватно анализирати.

„Очигледно је да се од 1924. до 1953. године земља којом је руководио Стаљин из корена изменила. Од аграрне је постала индустријска, и то је чињеница.” Нажалост, село је потпуно уништено. Под руководством Стаљина извојевана је победа у Другом светском рату, али „све то позитивно било је постигнуто по цену која се не може прихватити”. Постојале су репресије од којих су страдали милиони људи, постојао је култ личности… „Такав начин управљања државом је неприхватљив. Не може тако”, нагласио је Путин.

Руски премијер је признао да му његови потчињени не причају анегдоте у којима је он главна личност, док пријатељи „покушавају” да га упознају с њима.

На питање зашто нису у затвору они који су довели до познате ситуације у градићу Пикаљову кад је он лично морао да натера Дерипаску да исплати раднике и покрене процес производње – руски премијер је рекао да није била реч о кривичном делу, и додао – ако све похапсимо, ко ће да ради?