„Гиљотина прописа” штеди 200 милиона евра

Усвајањем и спровођењем првих десет препорука Свеобухватне јединице за реформу прописа уштеде у привреди, према прелиминарној процени биће око 170 милиона евра годишње.

- Предложено је да трговци пазар уплаћују једном седмично, а не свакодневно као до сада. Ова новина доноси уштеду од 40 милиона евра.

- Уместо уплате доприноса на три рачуна, предузетници ће ту дажбину моћи да уплате на један рачун и тако сачувају 28 милиона евра

- Од продужења рока важења путних налога на 30 дана , корист је 20 милиона евра.

- Увођењем једношалтерског система за пријаву запослених годишње ће се уштедети 16,6 милиона евра.

- Само укидањем обавезе да запослени потписује месечну евиденцију о заради спасено ће бити 11 милиона евра.

- Укидањем вођења књиге контролника за увоз и извоз робе или услуга уштеда је око 13,5 милиона евра.

- Када малим и средњим предузећима буде дозвољено да Пореској управи достављају у електронској форми обрасце ППОПЈ и ППОД, њихови годишњи трошкови по овом основу биће умањени за 10,7 милиона евра.

- Укидањем оглашавања финансијских извештаја у јавним гласилима уштедеће се шест милиона евра.

Поједностављењем процедуре прибављања уверења о измиреним пореским обавезама сачувано ће бити 960.000 евра, а укидањем обавезе о достављању података Пореској управи о регистрованим променама у АПР смањиће се годишњи трошак привредника за 800.000 евра.

Осим тога јуче је стављено ван снаге и девет прописа. Међу њима су:

 – Правилник о хигијенским и техничким заштитним мерама при раду у кудељарама из 1947. године,

– Правилник о техничким нормативима за изградњу објеката за добијање морске соли и за производњу морске соли из 1978. године,

– Одлука о техничким правилима Југорегистра о способности поморских бродова за превоз опасних упакованих и расутих крутих терета из 1987. године,

– Правилник о најмањем броју чланова посаде за безбедносну пловидбу који морају имати поморски бродови трговачке морнарице СРЈ из 1998. године,

– Уредба о Савезној јавној установи за уређивање и одржавање поморских пловних путева из 1998. године,

– Уредба о савезној јавној установи Југословенски регистар поморских бродова из 1997. године,

– Уредба о привременим мерама неопходним за обезбеђење технолошког јединства система југословенских пошта, телеграфа и телефона из 2001. године,

– Уредба о условима за акредитовање за преглед радних еталона мерила и узорака референтних материјала и надзору над прегледом радних еталона, мерила и узорака референтних материјала из 1998. године,

– Наредба о обавезном атестирању склопки за направе из 1988. године.

М. Авакумовић

---------------------------------------------------------------------------

(/slika2)Влада Србије усвојила је Предлог закона о завршном рачуну буџета за 2008. годину који је усклађен са примедбама из извештаја о ревизији који је урадила Државна ревизорска институција, саопштено је после седнице владе.

Влада је такође усвојила предлог допуне Закона о пензијском и инвалидском осигурању по којој би пензије, новчане накнаде и износ општег бода остао непромењен у 2010. години.

На основу Стратегије регулаторне реформе у Републици Србији за период од 2008. до 2011. године, која предвиђа да регулатива буде сведена на најмању могућу меру,

Влада је ставила ван снаге 208 непотребних подзаконских аката који отежавају пословање привреде, чиме је почела реализација свеобухватне реформе прописа, изјавио је на конференцији за новинаре министар економије Млађан Динкић.

Он је рекао да ће ова акција бити окончана до половине 2010. године и да ће омогућити привреди да уштеди око 200 милиона евра трошкова које има због непотребних прописа.

Динкић је казао да ће у наредне две до три седмице на седницама владе бити усвојено још око 300 препорука за укидање, измене или допуне 600 прописа како би систем очистили „од бирократије”. „То неће бити једноставан задатак пошто у процесу анализе препорука Јединице за свеобухватну реформу прописа има доста отпора државних органа и институција који не желе да се помире са губљењем измишљених послова на основу којих су зарађивали новац”, казао је он.

Највећи отпор, навео је Динкић, очекујемо у Пореској управи која има најкомпликованију папирологију и која је ван свих европских стандарда.

Министар је навео и да Србија има бројне уредбе које се односе на поморски саобраћај иако Србије нема никакве везе са морем.

Динкић је изјавио да би 17. децембра требало да буде потписан уговор о докапитализацији Комерцијалне банке за 120 милиона евра. Он је рекао да је Нацртом уговора о докапитализацији предвиђено да у том процесу учествују Европска банка за обнову и развој (ЕБРД), Међународна финансијска корпорација (IFC), Шведски инвестициони фонд и инвестициони фонд владе Немачке. Влада Србије ће имати рок од три године да прати ту докапитализацију, како би задржала садашњи удео од 42,6 одсто у Комерцијалној банци, казао је Динкић.

Како је навео, тај износ зависиће од тога када влада уплати свој део докапитализације Комерцијалне банке, пошто ће уговором бити предвиђене камате.

Према његовим речима, након тога, ЕБРД ће са другим међународним финансијским организацијама повећати удео у Комерцијалној банци са садашњих 25 одсто на 34,6 одсто акција, на уштрб малих акционара. Србија ће и даље имати већинско власништво у Комерцијалној банци и већинско управљање, али уз значајно повећање капитала које ће моћи да искористи за повећање пласмана, казао је Динкић.

Министар Динкић најавио је да ће 15. децембра бити објављен необавезујући тендер за изражавање интереса стратешких партнера за приватизацију фармацеутске компаније „Галеника”. Он је упозорио да ће се од приватизације „Галенике” одустати до даљег уколико понуде не буду задовољавајуће по квалитету понуђача и цени. „Влада Србије неће прихватити ниједну понуду по којој се за 100 одсто капитала ’Галенике’ нуди мање од 200 милиона евра”, казао је Динкић.

Уколико се на необавезујући тендер јаве компаније које квалитетом и понуђеном ценом одговарају амбицијама владе за „Галенику”, навео је, биће расписан обавезујући тендер за приватизацију те фармацеутске компаније.

Динкић је казао да тај тендер неће бити расписан пре јануара 2010. године, пошто је намера да се додатно повећа вредност „Галенике”, која ће до тада завршити изградњу фабрике чврстих фармацеутских лекова, вредну 60 милиона евра.