Недеља великог спремања

Иако се политички вицеви овде почесто остварују више него реферати, познавалац и познаник је ишчепркао један за који каже да се „хвала Богу, неће обистинити”. Тај је смишљен поводом заказаног нам укидања шенгенских виза и срочен у виду саопштења грађанима Србије: „Умољава се онај ко последњи изађе да угаси светло. Ваша влада.”

Ни лично не верујем да би лако шпартање Европом могло да доведе до модерне „сеобе Срба”. Претегнуће принципи „свуда пођи, кући дођи” и „дођох, видех, шопинговах”, подупрти стиховима „остајте овдје”…

Како год, ово је била недеља великог, националног и интернационалног, спремања за неумитност изградње нових контаката. А с циљем да се одгонетне оживљена главна загонетка у глобалним односима и домаћим стремљењима – које је реално место једне земље у свету и света у њој.

Србија се испоставила као запажени, према њеним могућностима, учесник те опште „игре на више разбоја”. Календар важних међународних наступа био је и њој, у седмици на измаку, упадљиво „згуснут”.

За одлуком о укидању шенгенских виза, уследио је почетак процеса – по резолуцији Генералне скупштине УН, изгласаној на предлог Србије – у Међународном суду правде (МСП) о једнострано проглашеној независности Косова. Истовремено је министар одбране био у Вашингтону као „први на тој овдашњој функцији, у последњих 25 година, који је у посету дошао на позив шефа Пентагона”. Пажњу је привукао и наступ министра иностраних послова на атинском састанку Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС). А на седници Савета безбедности УН Србија је добила досад најпозитивнију оцену главног тужиоца за сарадњу с Хашким трибуналом.

Таква четири „ланчана” плуса у међународним односима, у кратком размаку од само четири дана, реткост су за сваку земљу. Поготову за ову која још није залечила ране из пређашњих конфронтација док јој је амбиција да постане део ширих кооперација и интеграција.

Од најчешће испитиваног за грехе прошлости, Београд се у другој хашкој институцији појавио као постављач питања о будућности – не само Косова него и међународног права. Мишљење МСП, с Јапанцем Хисашијем Овадом на челу, има само саветодавну снагу, али би свакако могло да прилично утиче на будуће „нивелисање” односа, широм света, између принципа територијалног интегритета и самоопредељења народа. Чак и ако то мишљење, како неки очекују, буде подложно различитим тумачењима.

Серж Брамерц је оценио да Београд „наставља да побољшава сарадњу с Хашким трибуналом”, али није употребио најпожељнији израз „пуна сарадња” (јер се још очекује хапшење Младића и Хаџића). Изречено би, ипак, према доступним наговештајима, могло да нагна Холандију да деблокира примену Прелазног трговинског споразума Србије са ЕУ чиме би, по Би-Би-Сију, био утрт пут Србији да званично, до краја године, поднесе и захтев за чланство у ЕУ.

Специфично приближавање ставова континенталне заједнице и претендента за придруживање регистровано је и на министарском скупу ОЕБС-а. Међу нечланицама које су подржале саопштење ЕУ – прочитао га је представник председавајуће земље у њој, шведски шеф дипломатије Карл Билт – наведена је и Србија.

Документ указује на перспективе и изазове ОЕБС-а, наставак „охрабривања и подршке” земљама Балкана за улазак у ЕУ, па и „чврсту подршку” суверенитету и територијалном „интегритету Грузије у њеним међународно признатим границама”. У придруживању тим ставовима, сазнајемо, Србија се придржавала основних смерница своје спољне политике – ка учлањењу у ЕУ и за поштовање темељних принципа међународног права.

У новим, сложеним, околностима света који се мења, састанак ОЕБС-а потврдио је разлике међу кључним актерима. На пример: неслагања око сецесија. Западне силе признају независност Косова, али не и отцепљених делова (Јужне Осетије и Абхазије) Грузије, док је Русија супротног става.

Потрага за усклађивањем се наставља. Москва је предложила да се постигне нови споразум о евроатлантској безбедности како би се „превазишле преостале поделе”, док западне земље сматрају да не треба стварати нову структуру већ постојећу побољшати у форми „ОЕБС плус”, како је наглашено у поменутом документу ЕУ.

Неповерење води поделама, а најбољи начин да их отклонимо јесте отворени, искрени и дијалог, поручио је домаћин атинског скупа грчки премијер Јоргос Папандреу. Понешто иде у том правцу. Барак Обама се одрекао претходниковог пројекта ракетног штита у централној Европи, Дмитриј Медведев се с папом Бенедиктом Шеснаестим договорио, како се јавља, о уздизању односа између две земље на ниво амбасадора, ЕУ је успела да створи заједничке органе за јединственији, уз остало, спољнополитички наступ, Србија и САД поново истичу да је војни сектор међу најуспешнијима у укупним билатералним односима…

Као главни непосредни тестови глобалних веза остају: финансијска криза, Авганистан, борба против тероризма и организованог криминала, прилагођавање измењеном односу снага и утицаја у свету, климатски ломови. У таквим околностима, чак и успеси, делују као – припрема за истрајне неизвесности.

Као на путу ка светском фудбалском првенству у Јужноафричкој Републици. Квалификујемо се, а онда стиже нова провера – имамо ли снаге за виши ниво. Изазов је тим већи што је – „рођачки” јер селекцију једног од ривала (Гане) стручно води – наш сународник...