Nedelja velikog spremanja

Iako se politički vicevi ovde počesto ostvaruju više nego referati, poznavalac i poznanik je iščeprkao jedan za koji kaže da se „hvala Bogu, neće obistiniti”. Taj je smišljen povodom zakazanog nam ukidanja šengenskih viza i sročen u vidu saopštenja građanima Srbije: „Umoljava se onaj ko poslednji izađe da ugasi svetlo. Vaša vlada.”

Ni lično ne verujem da bi lako špartanje Evropom moglo da dovede do moderne „seobe Srba”. Pretegnuće principi „svuda pođi, kući dođi” i „dođoh, videh, šopingovah”, poduprti stihovima „ostajte ovdje”…

Kako god, ovo je bila nedelja velikog, nacionalnog i internacionalnog, spremanja za neumitnost izgradnje novih kontakata. A s ciljem da se odgonetne oživljena glavna zagonetka u globalnim odnosima i domaćim stremljenjima – koje je realno mesto jedne zemlje u svetu i sveta u njoj.

Srbija se ispostavila kao zapaženi, prema njenim mogućnostima, učesnik te opšte „igre na više razboja”. Kalendar važnih međunarodnih nastupa bio je i njoj, u sedmici na izmaku, upadljivo „zgusnut”.

Za odlukom o ukidanju šengenskih viza, usledio je početak procesa – po rezoluciji Generalne skupštine UN, izglasanoj na predlog Srbije – u Međunarodnom sudu pravde (MSP) o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova. Istovremeno je ministar odbrane bio u Vašingtonu kao „prvi na toj ovdašnjoj funkciji, u poslednjih 25 godina, koji je u posetu došao na poziv šefa Pentagona”. Pažnju je privukao i nastup ministra inostranih poslova na atinskom sastanku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). A na sednici Saveta bezbednosti UN Srbija je dobila dosad najpozitivniju ocenu glavnog tužioca za saradnju s Haškim tribunalom.

Takva četiri „lančana” plusa u međunarodnim odnosima, u kratkom razmaku od samo četiri dana, retkost su za svaku zemlju. Pogotovu za ovu koja još nije zalečila rane iz pređašnjih konfrontacija dok joj je ambicija da postane deo širih kooperacija i integracija.

Od najčešće ispitivanog za grehe prošlosti, Beograd se u drugoj haškoj instituciji pojavio kao postavljač pitanja o budućnosti – ne samo Kosova nego i međunarodnog prava. Mišljenje MSP, s Japancem Hisašijem Ovadom na čelu, ima samo savetodavnu snagu, ali bi svakako moglo da prilično utiče na buduće „nivelisanje” odnosa, širom sveta, između principa teritorijalnog integriteta i samoopredeljenja naroda. Čak i ako to mišljenje, kako neki očekuju, bude podložno različitim tumačenjima.

Serž Bramerc je ocenio da Beograd „nastavlja da poboljšava saradnju s Haškim tribunalom”, ali nije upotrebio najpoželjniji izraz „puna saradnja” (jer se još očekuje hapšenje Mladića i Hadžića). Izrečeno bi, ipak, prema dostupnim nagoveštajima, moglo da nagna Holandiju da deblokira primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma Srbije sa EU čime bi, po Bi-Bi-Siju, bio utrt put Srbiji da zvanično, do kraja godine, podnese i zahtev za članstvo u EU.

Specifično približavanje stavova kontinentalne zajednice i pretendenta za pridruživanje registrovano je i na ministarskom skupu OEBS-a. Među nečlanicama koje su podržale saopštenje EU – pročitao ga je predstavnik predsedavajuće zemlje u njoj, švedski šef diplomatije Karl Bilt – navedena je i Srbija.

Dokument ukazuje na perspektive i izazove OEBS-a, nastavak „ohrabrivanja i podrške” zemljama Balkana za ulazak u EU, pa i „čvrstu podršku” suverenitetu i teritorijalnom „integritetu Gruzije u njenim međunarodno priznatim granicama”. U pridruživanju tim stavovima, saznajemo, Srbija se pridržavala osnovnih smernica svoje spoljne politike – ka učlanjenju u EU i za poštovanje temeljnih principa međunarodnog prava.

U novim, složenim, okolnostima sveta koji se menja, sastanak OEBS-a potvrdio je razlike među ključnim akterima. Na primer: neslaganja oko secesija. Zapadne sile priznaju nezavisnost Kosova, ali ne i otcepljenih delova (Južne Osetije i Abhazije) Gruzije, dok je Rusija suprotnog stava.

Potraga za usklađivanjem se nastavlja. Moskva je predložila da se postigne novi sporazum o evroatlantskoj bezbednosti kako bi se „prevazišle preostale podele”, dok zapadne zemlje smatraju da ne treba stvarati novu strukturu već postojeću poboljšati u formi „OEBS plus”, kako je naglašeno u pomenutom dokumentu EU.

Nepoverenje vodi podelama, a najbolji način da ih otklonimo jeste otvoreni, iskreni i dijalog, poručio je domaćin atinskog skupa grčki premijer Jorgos Papandreu. Ponešto ide u tom pravcu. Barak Obama se odrekao prethodnikovog projekta raketnog štita u centralnoj Evropi, Dmitrij Medvedev se s papom Benediktom Šesnaestim dogovorio, kako se javlja, o uzdizanju odnosa između dve zemlje na nivo ambasadora, EU je uspela da stvori zajedničke organe za jedinstveniji, uz ostalo, spoljnopolitički nastup, Srbija i SAD ponovo ističu da je vojni sektor među najuspešnijima u ukupnim bilateralnim odnosima…

Kao glavni neposredni testovi globalnih veza ostaju: finansijska kriza, Avganistan, borba protiv terorizma i organizovanog kriminala, prilagođavanje izmenjenom odnosu snaga i uticaja u svetu, klimatski lomovi. U takvim okolnostima, čak i uspesi, deluju kao – priprema za istrajne neizvesnosti.

Kao na putu ka svetskom fudbalskom prvenstvu u Južnoafričkoj Republici. Kvalifikujemo se, a onda stiže nova provera – imamo li snage za viši nivo. Izazov je tim veći što je – „rođački” jer selekciju jednog od rivala (Gane) stručno vodi – naš sunarodnik...