Латиноси за Хилари

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 20. јануара. Претварање девет казина Лас Вегаса у гласачка места као да је ударило печат јучерашњим изјашњавањима у Невади о демократским претендентима за америчког председника. Политичко надметање је попримило напетост коцкарске партије, уз заплет у коме се сугерише да је изборни „рулет” био компликованији од правог у казину, па да је имао – „две добитне куглице”.

Хилари Клинтон је освојила највише гласова, шест одсто више (51:45) од главног јој конкурента Барака Обаме, али он тврди да је добио више делегата (13:12) који могу да буду важнији у потоњим страначким конвенцијама, где се одигравају завршни процеси у одређивању финалне кандидатуре за Белу кућу. Такав евентуални двоструки исход изборне рунде, нови је доказ компликованости овдашњих изјашњавања – не само у Невади него и укупно у САД – оцењују посматрачи. „Препустили смо им да причају о победи, а ми смо добили једног делегата више” – кличу из тима Обаме, који је с попришта отишао, а да није упутио признање, како бележи „Вашингтон пост”, ривалки за већину освојених гласова. „Чудног ли реаговања” – узвратио је штаб Клинтонове, уз тумачење да ће се коначан распоред делегата знати тек после априлских партијских конвенција у тој савезној држави на западу САД.

У међувремену, хроничари бележе карактеристичне детаље из Неваде. Помињу „хаотичан процес” и „врло негативне кампање, с разменом тешких речи”…

Више аналитичке пажње посвећено је расподели гласова по разним линијама диференцијације. Констатује се, тако, да је Клинтонова опет задобила више гласова жена (51:38 одсто), као и белаца (52:34), а да је Обама поново убедљиво тријумфовао међу припадницима његове, црначке, расе (83:14).

Посебна важност придаје се, међутим, чињеници да је бивша „прва дама” и њујоршка сенаторка просто „збрисала” сенатора из Илиноиса међу – Латиносима, дошљацима из Латинске Америке, који се овде воде као посебна заједница, изван евиденције белаца и црнаца. Освојила је, кажу, готово две трећине њихових гласова. У тој околности, поједини експерти налазе потврду својих слутњи да ће Обами бити теже да премости „баријеру” код Латиноса (највеће америчке мањине, што су донедавно били црнци) него ону која се назире код „плурализованих” белаца.

Одмеравање опредељивања по расној основи све је упадљивије, чини се, у медијима. Најављује се, на пример, да ће шансе Обаме (сина црнца из Кеније и овдашње белкиње) бити веће следеће суботе у Јужној Каролини, где „половину демократских гласача чине афрички Американци”.

У Јужној Каролини су јуче снаге одмеравали председнички претенденти Републиканске партије. Победио је ветеран, сенатор из Аризоне, Џон Мекејн за мало испред (33:30 одсто) бившег гувернера Арканзаса Мајка Хакебија. Претходно је, истог дана, у Невади њих далеко за собом оставио бивши масачусетски гувернер Мит Ромни.

Досадашњи резултати страначких претендената за преузимање кормила државе нису довољни за предсказање – ко ће бити учесници у „великом финалу”. Јаснији наговештај се очекује 5. фебруара када ће се изјашњавање о њима одиграти у 22 савезне државе. Коначну одлуку донеће завршне партијске конвенције, крајем лета.

Упркос заоштравању унутарстраначких дуела и припремама за финални међустраначки обрачун, председнички претенденти ипак показују једну заједничку црту. Листом истичу да би битно променили, бар у неким важним елементима, садашњи курс Вашингтона.