Када пијаниста вози авион

После четири године, пијаниста Кемал Гекић поново је пред београдском публиком. У оквиру циклуса „Великани музичке сцене” овај познати уметник представиће се сутра у Коларчевој задужбини, од 20 часова, делима Равела, Листа и Шопена, чија се 160 годишњица од смрти обележава ове године.

Кемал Гекић (1962, Сплит) живи у Мајамију. Предаје на Међународном универзитету Флориде, а предавања често држи и у Токију. У разговору вођеном путем електронске поште за „Политику” наводи шта тренутно снима, где проналази унутарњи мир и зашто се у слободно време бави пилотирањем.

– Једина права покретачка енергија је музика, као и чудеса која она садржи. Њене нове територије увек се могу откривати, мада, ни оне старе не остају исте, залеђене у времену, те се могу истраживати поново, на другачији начин. Ја тако – радом постижем унутрашњи мир. Мада, истовремено, рад на материјалу може и да ме узнемири, провоцира, узбуди… Најлепше од свега је да инспирација не може да пресуши, штавише, сматрам то немогућим – истиче Кемал Гекић.

Како објашњава, своју дискографију недавно је допунио диском са концертима Чајковског и Рахмањинова, затим са делима Равела, Дебисија и „неправедно запостављеног” Фореа.

Велики број Гекићевих концертних снимака је у припреми, са најразноврснијим репертоаром, зато што се скоро сви његови наступи снимају. У Јапану, како наводи, на располагању има концертну салу са најмодернијом техником, а резултат тога су 150 сати снимљене музике која чека на обраду и могуће издавање.

Кемал Гекић истиче да је комуникација са другим музичарима есенцијална компонента у његовом животу:

– Моји студенти су веома посвећени својим студијама. Ја им помажем на разне начине, а највише да пронађу свој музички језик јер мислим да је у овом послу осећај идентитета и персоналности веома битан. У нашем послу „исправно” или „криво” је релативно. Сви смо више пута чули нешто што је „исправно” али не звучи добро, а исто тако смо чули и „погрешно”, које звучи одлично. То су, сад, већ питања естетике и других замршених дисциплина. У Токију моји студенти уче у традицији руско-немачке школе, и то се односи и на репертоар. У Мајамију се бавимо и америчким репертоаром, али и латиноамеричком музиком. Предавања, иначе, држим на бројним америчким, европским и азијским универзитетима. У сваком тренутку имам позиве за најмање неколико сталних позиција али, на жалост, то је због времена у овом тренутку немогуће остварити – каже познати пијаниста.

Поред тога, овај уметник је власник и корпорације коју је основао ради заштите својих ауторских права, али је проширио њену делатност и на друга поља уметности. Једна од компанија бави се само снимањем, друга веб-дизајном и фотографијом...

Гекић наглашава и то да повремено стигне да напише каденце за клавирске концерте или аранжмане оркестарских композиција (нпр. увертире Глинкиних „Руслана и Људмиле”), али озбиљнији рад на пољу компоновања, како истиче, још је недостижан сан.

Оне достижне снове испуњава тако што се повремено провоза приватним авионом, те летећи учи финесе у маневрисању... Планове не прави. Препушта се дражима непредвидљивог.

– Овде је, у Америци, то уобичајено и такозвана цивилна авијација је веома развијена. А Флорида са националним парком Еверглејдс као и Флорида Кејс и други архипелази (Бахами, Кајманска острва), спектакуларна су подручја када се гледају са висине... Уосталом, добро је направити малу дистанцу.