Борба за спас планете

Од нашег специјалног извештача
Копенхаген – Док се у огромном конгресном „Бела центру” на југу Копенхагена воде тешки преговори и траже решења за проблем глобалног загревања, на централним улицама данске престонице истовремено траје жестока кампања за спас планете.

Путник који стиже у овај град већ на аеродрому се сусреће са поруком да долази у „град наде”– место где се мења свет. Са скоро сваког трга и станице метроа шаљу се упозорења предводницима светске политике, обичним грађанима и друштву уопште да температура на Земљи не сме да се повећа за више од један до два степена. Друштво викиншким краљевима од бронзе праве живописни глобуси са којих се лансирају „вреле идеје” за хлађење Земље. Они су ту да инспиришу грађане и индустријалце да промене свакодневне навике. Јер уколико се настави тренд неконтролисане емисије угљен-диоксида планета ће се суочити са катастрофом – нестаће 45 држава, углавном острвских земаља у Пацифику.

На сваком кораку данске престонице, коју походи нешто мање од 20.000 страних делегата, еколога, бораца за заштиту животне средине и новинара, нуде се разни еколошки производи, који не стварају ефекат стаклене баште. Трг испред градске куће окупирале су велике светске компаније сугеришући како да продужите живот планете – куповином аутомобила на електрични погон и технолошких чуда које покреће енергија сунца, воде и ветра. Посебна атракција је „Сименсова” новогодишња јелка, чије се украсне лампице пале окретањем педала на бициклима паркираним у непосредној близини. Ова нова техника функционише тако што су акумулатори за стављање сијалица у погон повезани са двоточкашима.

Оно што нико не може заобићи у шетњи центром града јесте скулптура поларног медведа исклесана у блоку од девет тона леда, од које ће до окончања Конференције о климатским променама остати само метални костур. Намера аутора је била да учеснике самита, који углавном иза затворених врата тргују процентима смањења емисије штетних гасова, „наведу” да предузму практичне мере и спрече даље глобално загревање.

За представнике малих острвских земаља та трговина може да буде погубна. Леа Викхем, једна од активисткиња са Фиџија, каже да је консензус најмоћнијих земаља веома важан. „Ми потпуно зависимо од најразвијенијих. Они морају да схвате да наш идентитет и наша култура нису нешто о чему се преговара на пленарним седницама и тргује иза затворених врата.”

Копенхаген, у коме живи најсрећнији и најбогатији народ са бруто друштвеним производом од 86.000 долара по глави становника, за време одржавања самита, како сведоче његови становници, потпуно је изменио физиономију. Од мирног и тихог града, помало чак досадног због своје савршености, постао је кошница у којој се иза сваког угла нешто дешава. Обиље пропратних трибина, уличних манифестација, перформанса и журки уз ди-џејеве који на бициклима имају инсталиране миксете за пуштање музике чине овај град забавним током хладних и ветрових дана.

Домаћини, као еколошки најсвеснији народ на планети, који до 2025. године планира да у потпуности пређе на обновљиве изворе енергије и тако елиминише емисију угљен-диоксида, постигли су оно што су хтели. Скоро свакога ко је посетио њихов град у време одржавања самита увукли су у причу о климатским промена и натерали да размисли шта као појединац може да учини за спас планете.