Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рупе у анализи „Стратфора”

Угледна тексаска глобална агенција „Стратфор” није се баш прославила најновијом анализом односа у троуглу Србије, Црне Горе и НАТО-а. Заправо, то тако изгледа када се посматра из Београда, јер су нама неке ствари опште познате, а клијентима обавештајних процена и анализа „Стратфора” у САД и у свету вероватно и нису. Дакле, у најновијој анализи те агенције, која иначе запошљава труст мозгова бивших америчких генерала и адмирала, али и некадашње функционере ЦИА, НСА и ДИА, констатује се „да је Србија сада, након што је Црна Гора добила од НАТО-а тзв. акциони план МАП, што је на корак од уласка у НАТО, комплетно окружена чланицама НАТО-а”. То је нетачно, јер у НАТО-у нису ни Македонија ни БиХ.

За Македонију је то питање њеног имена и одлуке Грчке да Македонија мора да промени садашње име ако жели да Грчка деблокира њен улазак у ЕУ и НАТО. Што се тиче БиХ, премијер Републике Српске Милорад Додик изјавио је пре неколико дана „како је НАТО сам себи затворио врата у БиХ, јер је као услов да БиХ уђе у алијансу затражио уставне промене које Република Српска не може да прихвати, јер би те промене заправо значиле и укидање Републике Српске”. Дакле, Србија није комплетно окружена чланицама НАТО-а, како се то тврди у анализи „Стратфора”.

Та агенција даље каже „да ће уласком Црне Горе у НАТО Србија доспети у ситуацију дубоке изолације”, што је невероватна теза. Ако се наша спољна политика темељи на четири стуба, а два су Вашингтон и Брисел, ту су још Москва и Пекинг. Осим тога, зашто би Србија доспела у изолацију ако не уђе у НАТО? Србија својом наглашено мирољубивом политиком не прети никоме и није фактор нестабилности у региону. Ако су око нас државе чланице НАТО-а, а НАТО такође спроводи мирољубиву политику и нема агресивне планове у односу на Србију, онда нас у ствари управо тај појас земаља НАТО-а чува од било какве агресије, не знам све откуда. Није ваљда војно неутрална позиција Србије изазов ратним плановима НАТО-а. Не могу у то да поверујем. Наиме, имам очито боље мишљење о мирољубивом карактеру данашњег НАТО-а него аналитичари „Стратфора”. Не претимо никоме, све желимо да решавамо дипломатски, а опет нам се прети изолацијом. Зашто, па хладни рат је завршен 1990.

Агенција „Стратфор” наводи и изјаву начелника Генералштаба Војске Србије генерала Милетића о окончању процеса потпуне професионализације војске у 2011. години и то доводи у везу са стандардима НАТО-а и уласком Србије у НАТО. У потпуној професионализацији Војске Србије и у војним стандардима НАТО-а „Стратфор” открива притајену љубав за улазак државе Србије у НАТО. Мало је платонски то сагледано, али од платонске љубави понекад и почиње веза. Даље, „Стратфор” наводи да Црна Гора већ годинама ужива западне гаранције за безбедност, да се Мило Ђукановић још 1997. супротставио Слободану Милошевићу и да се Црна Гора пре неколико година одвојила од Србије.

Спомиње се и Отоманска империја, али Његоша, зачудо, нема. Затим се каже „да Црна Гора није стратешки важна за НАТО, већ је важна за Србију због излаза на море, јер у близини је Отрант, да су на Јадрану све земље чланице НАТО-а, и да је Србија најзаинтересованија држава за стратешку позицију Црне Горе управо због луке Бар, коју Влада Србије жели да купи, да односи између Београда и Подгорице неће бити лошији и када Црна Гора уђе у НАТО...”

На крају епохалне анализе „Стратфора” има још сјајних открића, попут тога да су односи између Војске Србије и НАТО-а сјајни, што и није далеко од истине, као и да су против уласка Србије у НАТО само српски националисти, што је само деломично тачно.

Но, после анализе овако угледне приватне обавештајне агенције, сада ми је јасно како је британска обавештајна заједница напад на Ирак у пролеће 2003. године наводно заснивала на разговору једног ирачког таксисте са једним ирачким официром. Садашња истрага у Лондону открива да је таксиста нешто избрбљао током вожње ирачком официру, а он то пренео британској тајној служби. И Лондон се 2003. придружио Вашингтону.

Што ће рећи, има свакојаких анализа.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.