Револуционарни блуз

Музичка мисија чикашког бенда „Califone” донекле је слична оној коју је спроводио Кептин Бифхарт. И они трагају за одговором на питање шта се може учинити са блузом, односно фолком и кантријем, уколико се споје са авангардним естетским начелима, правилима која важе за експерименталну музику и психоделичном неограниченошћу. Њихов нови албум „All My Friends Are Funeral Singers” показује о каквој се вратоломној авантури ради.

Групу „Califone” је основао Тим Рутили. Учинио је то после распада матичног бенда „Red Red Meat”, који се такође бавио блузерско-рокерским иновацијама. На њиховим плочама остварена је „савршена еволуција рок звука”. Пронађено је место где се традиционално и авангардно прожимају на природан начин. Неко је рекао да је музика састава „Califone” као „пасторални пејсаж насликан бојама града”. Синтагма Нила Јанга „револуционарни блуз” добро је описује.

Албум „All My Friends Are Funeral Singers” отвара нумера „Giving Away The Bride”. Бас фигура, слична некој коју је Џек Брус испаљивао на плочама групе „Cream”, али потпуно трансфигурисана и са апокалиптичним призвуком, налази се на њеном почетку. Трибалне удараљке и „дисонантне електронске апстракције” се одмах придружују. Тако настаје звук налик магли. Рутилијев глас, као вапај очајника који је изгубио пут, пробија се кроз њу. Саопштава нам поезију чија елиптична природа нуди најразличитија тумачења. Верујем да би Вили Диксон, отац чикашког блуза и аутор песама које су уграђене у темеље рок музике, подигао палац увис, када би могао да чује ову нумеру.

Песме које следе крећу се у овако дефинисаним оквирима. Тим Рутили и његова екипа пронашли су начин како да у структуру рок песме, која је чврста и јасно дефинисана, унесу елементе авангардног и експерименталног, а да при томе не промене њену „уличарску” природу. Нумера „Bunuel”, посвећена Луису Буњуелу, указује на важне ствари за разумевање музичке мисије састава „Califone”. Пре свега, на њена „буњуеловска” својства: индивидуалистичку природу и стално прожимање реалистичке фактуре и надреалне оријентације. Нумере „Krill” и „Polish Girl” то добро илуструју.

Овај албум је музички скор за истоимени дугометражни филм Тима Рутилија о жени која живи у кући пуној духова. На турнеји која следи бенд ће музику изводити у исто време док иде пројекција филма. Велики квалитет ове плоче је што успешно функционише и без визуелне компоненте. Понуђена музика води у необичне пределе у којима смо боравили док смо слушали Бифхартов албум „Trout Mask Replica”.

Ко успе да замисли сусрет Вилија Диксона и Луиса Буњуела, у неком чикашком блуз кафеу или мексичкој кантини, и чује њихов необавезни разговор о уметности, животу, стварном и нестварном, разумеће музику састава „Califone”. Стиче се утисак да је Тим Рутили имао увид у транскрипт тог разговара који се никада није збио.