Музиком против лоших дана

Албум „У мојој соби” посветила сам свима онима који су ми били највећа инспирација, а то су људи који долазе на моје концерте, који чују сваки мој уздах и дрхтај гласа, који утону у моју музику и користе је за борбу против лоших дана, радују се сваком мом успеху као да је њихов. Овим речима Александра Ковач, певачица, продуцент, кантаутор, први лауреат Ем-Ти-Вија на овим просторима, представља свој нови музички „производ”, којим се, после четири године паузе, враћа на домаћу музичку сцену. После успешног албума „Мед и млеко”, Александра Ковач, која протеклих десетак година ради у тандему са некадашњим басистом београдског састава „Плејбој” Романом Горшеком, публици представља компакт диск „У мојој соби”.

– Овај албум смо први пут издали Роман и ја сами, јер, нажалост, код нас нема озбиљних издавача, а ово је био једини начин да имамо потпуну контролу над нашом музиком. Посао није нимало лак, али га радимо са љубављу и жељом да све буде врхунског квалитета. Јер након три месеца даноноћног рада на компоновању, аранжирању, певању, снимању и продукцији албума „У мојој соби”, знали смо да ћемо сами најбоље моћи да га представимо људима. Мој албум се продаје само у музичким радњама, где му је место, а људи широм Србије могу да га наруче преко мог сајта и це-де им стиже на кућну адресу кроз 24 сата. У време када домаћи музичари продају свој це-де уз детерџент и картице за телефон и тиме смањују вредност онога што су радили, хтели смо да покажемо колико поштујемо свој рад и слушаоце. Од ексклузивног омота који је радио Никола Радојчић („Браћа буразери”), преко музике и врхунских домаћих музичара, до мастеринга, који је у њујоршком студију „Sterling Sound” радио Крис Герингер (радио мастеринг новог албума Витни Хјустон), јер је преко својих менаџера сазнао да се ради о „најбитнијем регионалном албуму”.

Без идеја Романа Горшека, талентованог и иновативног музичара и врхунског музичког продуцента, це-де не би овако звучао. Поред продукцијског дела пресудан је његов смисао за маркетинг, оригиналне и напредне идеје у бављењу музичким бизнисом које ми помажу да своју музику представим у јавности. Његово схватање и доживљај музике су на нивоу највећих светских стручњака, што се увек потврди великим поштовањем и похвалама које добија кад год представљамо нашу музику ван граница Србије. Поред продукције, микса и оригиналних бас деоница, Роман се појављује и као текстописац.

Две песме сам компоновала са најбољим шведским ауторима, који су познати по свом раду са Џастином Тимберлејком, „No Angels”, „N` Sync”, и са којима сам провела два месеца у Стокхолму, на позив компаније „Кристалис”.

Шта нам долази из „Ваше собе”?

Овај албум је ауторски, зрео, интиман, прича причу о љубави, о нади и вери у боље сутра, о свету у мојој соби, и свему ономе што осећам и мислим. Од среће и оних првих љубавних заноса, преко тешких ломова и емотивних падова, до оптимизма и жеље да овај свет буде нешто чиме ћемо се поносити. Музички сам покушала да обухватим разне стилове које волим и поштујем, од соула, попа, до џеза и кантри-рока.

Албум се обраћа свима који верују у добро у људима и имаће свој живот без обзира на прилике у земљи, политику, светску кризу, свињски грип и остале страхоте којима нас стално плаше и оптерећују. Људи желе да се смеју, а не да једино осећање које им неко намеће буде страх или мржња. Овим албумом борим се против лошег система вредности који нам се свакодневно намеће.

Како данас, упркос свим проблемима, представити један албум?

Хтели смо да вратимо музику на радио-станице, тако да је свака станица добила могућност да изабере свој „први сингл” са албума, и да га представи слушаоцима. Покушавамо да уведемо нове начине у промовисању музике и тежиште нам је на Интернету. За музику као уметност нема лошег тренутка. У нашој земљи је стално лош тренутак, па и поред тога имамо врхунске уметнике и дела која доказују да уметност превазилази све препреке. Мени је ова средина велики подстрек да будем што боља у ономе што радим и једино овде могу да будем потпуно слободна у својој музици.

Успели сте да докажете да популарна музика може да се ради по светским стандардима и код нас. Али, колико вас је то коштало?

Научили смо све о овом послу, од продукције, маркетинга до штампања це-деа, јер га радимо у непостојећем систему, који градимо од нуле. Највећа цена коју плаћамо је наш приватни живот јер улажемо све у музику. И вероватно имамо мање стрпљења за неспособност и глупост која је доминантна у овом послу код нас. Бавимо се музиком из огромне љубави, а то је уједно и једини порив због ког се упуштамо у борбу са ветрењачама.

Недавно сте основали школу певања „Београдски глас”. Колики је то био изазов за вас?

Нисам ни слутила колико ћу се заљубити у рад са људима и децом, то ме чини срећном јер видим колико су гладни знања и само после три месеца види се огроман напредак. Покушала сам да, кроз најсавременије методе врхунских светских стручњака на пољу вокалног рада, дам шансу људима да се искажу и отворе. Неки од полазника млађе групе били су моји гости на песми „Да ли некад сањаш сан”, коју сам посветила свој деци овог света, са поруком љубави и мира, и наде да ћемо ми који можемо да мењамо ствари, оставити иза себе лепши и бољи свет.