Тачна нота за мјузикл

Племе „Косе”, мирољубивог освајача света после којег су, како су својевремено наводили инострани медији, сви мјузикли на Бродвеју изгледали „као рано послеподне у читаоници за хришћански одгој” заблистаће на сцени београдског Атељеа 212 у новом сјају почетком фебруара 2010. године у режији Кокана Младеновића.

Мјузикл који је из Њујорка, где су га тада непознати глумци Џејмс Радо и Џером Рагни написали после једног масовног антиратног протеста у Централ парку постављен је врло брзо на Бродвеј, убрзо стигао у Лондон и одмах после тога, као европска премијера, 19. маја 1969. године у Атеље 212 у Београду.

Београд је у то време био симбол мира, просперитета и отварања према свету. Рат је био ужас који се догађао само другима негде на другом крају света, тако да је феномен „Косе” био, заправо, позоришни репертоарски преврат, на који се осмелила луцидна Мира Траиловић.

За неколико година трајања у Београду мјузикл „Коса”, памте хроничари, изведен је око 300 пута, а карте су на црно достизале и тадашњих, фантастичних 10.000 динара. 

Када су 21. маја 1969. године на представу „Коса” дошли у Београд Радо и Рагни, милиција је са крова Атељеа 212 морала да скида целе гроздове гледалаца. Аутори су се попели на сцену, играли и певали са извођачима, не верујући својим ушима и клицали: „Одсад све за Југославију”. Мјузикл „Коса” скинут је, као што смо јуче писали, са репертоара, апсурдно, после извесне колективне посете питомаца Војне академије, када су њихови професори, високи официри, проценили да је „Коса” провокација која вређа ЈНА.

Јован Ћирилов, угледни позоришни стваралац, једини је уметник који је учествовао у рађању оне поставке мјузикла „Коса” из 1969. године и ове данас, у којој је потписан као преводилац комада.

– Надам се да је Кокан Младеновић нашао добру формулу за рад на мјузиклу „Коса”, да се позабави протестом младих, а не тадашњим временом хипика. Данас је протест младих другачији, тако да ће та спољна страна бити у новом духу, ближа младом свету који воли данашње позориште. „Коса” је класика мјузикла, драго ми је да сам та временска спона између старог и новог племена, каже Ћирилов са којим смо телефоном разговарали, јер борави у Паризу.

У то време глумац Михаило Миша Јанкетић био је увелико херој Сартра, Достојевског и српских трагичара. Ипак, са лакоћом плена је обукао хипи-кожну јакну у мјузиклу „Коса” и заблистао на сцени.

– Догодило се нешто сасвим ново. И данас имамо сличну ситуацију. Сада када се људи боје да уђу у аутобусе због грипа, имате за месец дана продате карте за мјузикле „Чикаго”, „Бриљантин”, „Цигани лете у небо” у Позоришту на Теразијама. Људи, дакле, воле мјузикл као жанр. Не може се ни замислити како је то било пре 40 година када је све било у повоју. Ми смо се усудили да мјузикл „Коса” поставимо у Атељеу 212, играли смо и по 20 представа месечно. Лично сам играо у првих 100 представа. Надам се да ће и за ову представу која се рађа поново у Атељеу 212 бити интересовање велико као и тада и да ћемо се радовати новим јунацима мјузикла Коса”, каже Миша Јанкетић.

И Нада Блам је једна од јунакиња популарног мјузикла из оног времена. Присетила се тог периода, нагласивши да „Коса” није била само представа, већ политички покрет, што се данас не би десило јер су се времена изменила. Не зна, тврди, како ће данас изгледати мјузикл „Коса” , али сматра да се политичка позадина те представе мора променити да би била добра.

–То је била тачна нота у то време, како би се рекло. „Коса” је одиграла мисију и значила је много, не само као позоришна представа, већ и као слика света која је стигла у средину какав је тада био Београд, мада је он тада био ближи свету него данас. Сви су уживали у тој представи, гледали је по неколико пута, када би дошли до карата. Мјузикл „Коса” имао је и своје поруке и радости, и оно што је најлепше, имао је слободу коју је ова представа доносила. Највише нам је значило лично ослобађање човека: људско, сексуално, емотивно, каже Јелисавета Сека Саблић.

Б. Требјешанин

-------------------------------------------------------

„Коса” и у „Сава центру”

Нови поход „Косе”, ваља се присетити, на домаћу публику десио се десет година после, посредством филма Милоша Формана. Ново домаће племе „Косе” стигло је, међутим 24 године после првог београдског извођења, 21. маја 1993. године у „Сава центру”, а водили су га некадашњи актери мјузикла „Коса” Драган Николић и Душан Прелевић, уз помоћ композитора – аранжера Лазе Ристовског и Ненада Јелића и кореографа Дејана Пајевића.

Четири деценије после револуционарног извођења мјузикла „Коса” у Атељеу 212 могу се чути коментари: „Коса” је издржала тест времена, Београд је одувек био свет.