Оснуј задужбину и школуј своје дете

Задужбинама остављеним „отечеству”, због којих су њихови оснивачи проглашавани народним добротворима, могао би се придружити и један нови облик доброчинства – приватне задужбине, које се оснивају за помоћ једном лицу или одређеној групи људи.

Према нацрту новог Закона о задужбинама и фондацијама, родитељи би, на пример, могли да оснују задужбину да би школовали своје талентовано дете или новчано обезбедили потомке, или би предузећа могла учинити исто како би се приходима од такве имовине помагали, на пример, његови пензионисани радници. Нацрт Закона прошао је јавне расправе и тренутно се налази у процедури у Министарству културе, где кажу да би ускоро требало да се зна када ће бити послат Скупштини на усвајање.

Доброчинство у приватне сврхе оштро су критиковале Асоцијација задужбина, фондови и фондације Србије. Проф. др Коста Андрејевић, председник Управног одбора Асоцијације и председник Управног одбора Задужбине „Андрејевић”, оценио је нацрт закона као антизадужбинарски.

– Када су одређени приходи намењени једном човеку и када се доброчинство чини за само једну, одређену групу људи, то није задужбина, већ начин да се не плаћа порез. Задужбина се прави трајно, а циљ јој је увек да буде на општу корист друштва, а не појединаца – каже проф. др Андрејевић.

Новина је и да се уместо фондова и фондација, новим законом остављају само фондови, који се, за разлику од претходних прописа, могу оснивати и без икаквих новчаних средстава.

– Задужбина значи имовина, без тога нема доброчинства које се остварује кроз задужбинарство. Фондови исто тако морају да имају средства. Данас, међутим, регистровано је њих више стотина у Србији, али у већини нема никога, зато што је била идеја да направе фонд, дају нешто мало средстава колико је била законска обавеза да би се регистровали и очекују да као фонд привлаче паре, а најчешће и живе од тога. То је једна инвестиција и нема везе са доброчинством. Те фондације конкуришу код министарстава за разне пројекте, па када та средства добију, наводно кроз пројекат раде за добробит друштва. Уместо да као фондови помажу, они у ствари, обављају задатке института. А ми у Србији имамо педесетак таквих научних установа и нико од њих не може да живи јер немају пара да раде – истиче Андрејевић.

Приватне задужбине такође имају општекорисне циљеве, као и оне јавне, а разлика је само у томе ко су корисници, објашњава проф. др Владимир Водинелић, члан радне групе за израду Нацрта закона о задужбинама.

– Приватне задужбине нису ослобођене пореза, за разлику од јавних, а рад и коришћење новчаних средстава и једне и друге мора бити транспарентан. Задужбине које оснивају приватна лица већ дуго постоје у Европи. У Аустрији је, на пример, од када је ова могућност уведена, за првих осам година основано 2.600 таквих задужбина, у Лихтенштајну од њих око 50.000, 90 одсто су приватне, а велики број њих, најчешће породичних, постоји и у Немачкој. Искуства из тих земаља показују, такође, да приватне задужбине нису утицале на смањење броја јавних – каже проф. др Водинелић.

Оснивање фондова без икаквих средстава, требало би да допринесе да и сиромашнији и богатији грађани, односно они који имају добру идеју или осмисле начин да остваре неки општекорисни циљ, могу добити средства за то, образлаже проф. др Водинелић.

– Општи интереси такође су дефинисани Законом, и у њих спадају, између осталог, и представљање и заштита људских и права мањина, хуманитарни циљеви, промовисање разумевања међу људима и нацијама, брига о младима, особама са инвалидитетом, помоћ старима – каже проф. др Водинелић.

Као делатности од јавног интереса наведени су и европске интеграције и међународно разумевање.

Ј. Беоковић

-----------------------------------------------------

Брига о деци без родитељског старања

Према проценама, у Србији има више од 100 задужбина, око 70 фондација и више стотина фондова. Једна од већих добротворних установа овог типа је и Фондација солидарности Србије у чијем је саставу шест задужбина и осам фондова. Основана 1967. године, Фондација брине о деци без родитељског старања, помажући изградњу домова за њих и обезбеђујући им стипендије, помаже становништву у отклањању последица елементарних непогода, помаже градњу објеката за старе и болесне. Иако истиче да је Фондација у последње две године повећала број активности, директор Фондације Владимир Илић наглашава да још воде око 20 судских спорова у неколико градова Србије против лица која су се несавесно понашала према задужбинској имовини.