Коњак, цитати и Шангајска листа

Можда вам се наслов учинио, у најмању руку, неразумљивим и бесмисленим. У каквој су вези (и спрези) испијање жестоког пића, оцењивање истраживача и волшебан списак, за који није чула већина овдашњих научних посленика?

Одговор је једноставан: ако обелоданите колико ко боца наручује и колико ко научних чланака објави, брже ћете доспети на чувену Шангајску листу 500 водећих универзитета у свету!  А која високошколска установа није у тај именик изврсности записана, испоставља се као да не постоји. Љубљанско свеучилиште једино је с простора претходне Југославије разврстано према шангајском аршину.  Како се то догодило?

Франци Демшар, директор Агенције за истраживачку делатност, докторирао је медицинску физику (магнетна резонанција) у 27. години и до сада сакупио више од 800 помињања (цитати)  у  угледним међународним часописима. У међувремену је био заменик министра за науку, словеначки амбасадор у Москви, министар одбране, а од краја 2004.  у садашњој фотељи (уговор му је скоро обновљен и то на предлог супарничке политичке странке од оне која га је устоличила).

Када је преузео Министарство одбране за око му је запело да се сваког месеца испије 80 боца коњака на државни рачун. Није желео да никоме ускрати задовољство, само је замолио наручиоце да убудуће јавно поручују. И шта се десило? Број поруџбина је спао на – нулу! Исто лукавство да све мора да буде јавно и видљиво применио је дошавши у Агенцију за истраживачку делатност. Уместо поруџбина пића, обелоданио је научне радове!

И Србији препоручује исти лек, уколико жели да неки од својих  универзитета уврсти на Шангајску листу.

Шта јесве то Словенија урадила да би Љубљански универзитет доспео на Шангајску листу 500?

Главни елеменат Шангајске листе 500 јесте квалитетистраживача– број радова, цитата и високоцитираних објављивањау најбољима научнима публикацијама. Сви ти показатељи су се у Словенији минулихдесетакгодина знатно побољшали,зато је наша земља начинила толикискок. Повећање квалитетаје резултат механизма транспарентности којисмо доследно спроводили у току процене истраживања и истраживача. Сви научници који се пријавена конкурсЈавне агенције за истраживачку делатност треба да објавесвоју библиографију у бази података књига и радова Кобис(COBISS), која је свима доступна преко Интернета. И тоје резултирало другачијом оценом дотадашњегистраживачког рада: у врх су избили веома добри научници, често у сенци, истискујућимање квалитетне.

Да ли је било отпора међу истраживачима да све пројекте оцењују само међународни рецензенти?

Кључније само у томе да су дотични истраживачкипројекат вредновали врсни зналци (рецензенти), већ што је њихова оцена потпуноприхваћена. Коначну листувредновања саставили су,углавном,странци. Такве одлуке, свакако,имајусвојепротивнике, али је, сдруге стране,мноштвоистраживача прихватило новиначин вредновања нежелећиповратак на старо оцењивањеу којемје било многосукоба интереса.

Јесу ли били против да сви објављени радови и књиге буду доступни јавности?

Никада се нису јавно огласили противницитранспарентности, а било је, нема сумње,приговора. Данас је стање таквода се већина противи враћању у прошлост.

Знате ли сада колико који научник, заиста, вреди и доприноси?  Имају ли најбољи (с највише цитата) највећа примања?

Имамо врло подробан преглед квалитетаистраживача, група и институције. И што је најважније:тоима непосреданутицај на избор у научна звања, што финансијски значи могућност запошљавања новог особља, покривањаматеријалних трошкова инабавке савремене опреме. Нажалост,немамо толико подесан и прилагодљив начинплаћањакоји би показаодиректнувезу с цитирањем.

Како сте довели у приближно исти положај природне и друштвене науке?

Друштвене наукесе разликују од природних, зато треба друкчије да будуоцењиване. Осмислили смо донекле различита мерилас циљем да оба подручјанапредују, а не да једнодругоомета.

Желите ли да својим искуством помогнете Србији?  Које бисте јој поруке упутили?

Главни покретачнашег успеха јестемеханизам транспарентности. Ако се све види, резултати истраживачког рада, начин оцењивања и тако редом, онда истраживачи почну другачије да сепонашају. Иуспех нијеизостао. То је било  (и остало) наше темељно опредељење.